Za melanholičan mart

Ljudi imaju utopističku naviku da, kada su tužni i kada plaču, produžavaju tu depresivnu agoniju prisećanjem drugih tužnih stvari. Kao da razmišljaju kad već plačem, daj da oplačem sve i resetujem se, pa da nastavim da skupljam tužne događaje za narednu turu.

Mart je kod mene sinonim za depresiju. Novembar je njegov blizanac, ali pošto je novembar daleko, u nastavku slede melanholični predlozi, pa ih konzumirajte samo u posebnom raspoloženju. Koliko god da je loše, pre ili kasnije, biće bolje. Tako je i sa ovim tekstom; predlozi su isprva tužnjikavi, ali se onda pretvaraju u one koji oraspoložuju. Na samom kraju je i malo iznenađenje –  fotografija divne Maje Zorić čiji sam blog slučajno otkrila i iščitala u jednom danu/dahu. Možete i vi ako kliknete ovde. Majine fotografije će krasiti i neke naredne tekstove i verujem da će ovo biti jedna lepa saradnja. No, na repertoaru je prvo…

mart
foto-čarobnica: Maja Zorić

Predstava Čekala sam u redu ispred JDP-a onog dvadesetog januara 2015. godine (i pisala uvodnik za časopis o tome), a sada pišem o jednoj od predstava za koju sam tada kupila karte. Samo neka bude lepo, JDP, 15.mart. Komad nastao iz pet priča Doroti Parker. Savršeni kostimi, moja druga po omiljenosti epoha, surov ples polova. Isključivo ženska predstava, upozoravam.

Film Na Seven Pounds uvek isto reagujem – litrima suza. Ne volim Vil Smita, ali je ovde odradio fantastičan posao. Dirljiva priča koju uvek preporučujem. Govori o prožimajućem kajanju i koliko ne cenimo ono što imamo dok ga ne izgubimo, a koliko nam neke stvari postanu nevažne kad nemamo sa kim da ih podelimo.

Knjiga Jedna od preporuka (i jedina koju sam za sada proverila) moje gimnazijalske profesorke sociologije je upravo knjiga koju sada preporučujem: Ne daj mi nikada da odem. Kazuo Išiguro nas je uveo u temu koja možda više i nije tako naučno-fantastična: kloniranje ljudi da bi imali organe kada im zafale i živeli duže. No, uz telo, klonira se i duša.

Zvuk Stray Dogg mi je zvučao kao neki (belo)svetski bend, zbilja, nikada ne bih pomislila da lutaju ulicama kojima i ja koračam. Pesma Disappear me ubija svaki put po malo, pogotovo kada čujem I ask you to leave, but I pray for you to stay, tako da je moja preporuka upravo album sa kojeg je ova pesma – Fire’s never wrong.

Ukus Crni čaj pila sam pod raznim imenima; u indijskom restoranu bio je indijski, u nargila baru arapski, a u jednom beogradskom lancu restorana – čaj za ljubavnike. Gutala sam ga uporno i mrzela, čak i kada je bio serviran uz gajar ka halwa, voće i orašaste plodove ili tajne poljupce i dodire. No, punoću ukusa osetila sam tek kada sam počela da ga pripremam sama. Šećer, mleko i jak čaj – ništa utešnije.

Mesto Naiđu ti mračni dani u kojima ti emocionalni vampiri posisaju gotovo svu životnu energiju. Pustim ih ako sam ja u pitanju, ali ako je malaksao neko koga volim – ne dam da tako ostane! Sa onim što u meni od energije ostane ukombinujem taj prkos, pa tražim balans, čarobne prizore koji pune baterije. Tako sam u januaru pronašla na internetu Maštu, a onda, lutajući po blokovima Novog Beograda, uspela i da zakoračim u nju. I zaista je vredelo. Pravi mali raj.

Internet mesto Koji god zvuk da vas opušta, ili vam je potreban zbog inspiracije, možete ga pronaći na sajtu http://soundrown.com/. Korisna alatka.

Advertisements

6 thoughts on “Za melanholičan mart

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s