Poklon za nove vozače

Osam godina imam vozačku dozvolu. Ipak, i dalje pamtim svog instruktora vožnje, kravu oko koje sam kružila pri prvoj poseti poligonu i, naravno, samo polaganje. Bio je to jednog vrelog avgustovskog dana. Dok su meni goreli prsti na volanu, moja prva ljubav je čuvala moj strah ispred auto škole. Continue reading „Poklon za nove vozače“

Razglednica iz Ferare

Moj prvi instinkt bio je da dan rezervisan za izlete do obližnjih gradova provedem odmarajući od puta, u šetnjama po plažama Riminija. Kako bih samo pogrešila da sam mu podlegla.  Continue reading „Razglednica iz Ferare“

Razglednica iz Riminija

Jesi li bila nekad u Italiji? Plaže su joj peskovite i razvučene, a do pristojne dubine vode treba dosta pešačiti. U aprilu je plićak bio poput mlake supe od morskih plodova. Pod stopalima su mi krckale izbledele školjke i prazne ljušture račića. Continue reading „Razglednica iz Riminija“

Zašto baš ja zaslužujem restart vikend u hotelu Park

* ili zašto me nema na blogu dva meseca *

Pre par nedelja, ćaskala sam sa drugom i rekla mu da menjam život iz korena. Šteta je kad samo grana mora da se seče, rekao je on, a kamoli celo drvo. Toliko se trudiš oko njegovog rasta i napretka, a srušiš ga u trenu. Ali, ja sam morala. U suprotnom, drvo bi me ugušilo.

Počelo je begom iz veze u kojoj dugo nisam bila ispunjena. Teško je bilo doneti tu odluku, teže sprovesti je, a najteže naučiti da živim sa njom. Računaš da ćeš sa nekim provesti preostale dane, a onda ponovo vratiš na nulu svoj emotivni život – ume dobro da te poljulja. Ipak, bolje neizvesna od crne budućnosti.

Odlazak iz veze povukao je sa sobom i napuštanje stana u kojem smo živeli. Privremene opcije su prekratko trajale – ubrzo sam ponovo ostala sama. Kada sam samo želela da prespavam ovaj period i ponovo budem dete, naterana sam da, ipak, nosim svojih (tada) 25 godina sa svom preostalom snagom. A, nije je puno bilo.

O, kako je samoća nezgodna cimerka. Zagrli me baš kad želim zagrljaj – ali, ne njen. Stalno podgreva moje slutnje, šapće reči potvrde onom negativnom glasiću u glavi i svuda ostavlja nered. Ako negde i ode, vraća se u najnezgodnije vreme. Taman pomislim da će prespavati kod dečka, kad eto nje – lupa po stanu u četiri ujutru, peva da sam ja njena omiljena igračka i da nikada neće stvarno otići.

A i taj njen decko, Depresija. Stalno dolazi kod nas, kao da nema svoju kuću. Samo sedi uspred frižidera i nešto jede, pa ja večito ostajem gladna. Često svrati i njegov mlađi brat, Anksioznost, sa sve devojkom Apatijom, pa kad se zapiju i zaspe, ja moram da ih pokrivam. Kako da ne brinem o njima, kad gotovo da su mi postali porodica?

Ipak, baš bih volela da jedan vikend provedem bez ove ekipe. Neće mi biti žao da ih zaključam i ostavim u Pančevu, a da ja spakujem torbu i krenem u istraživanje potpuno nepoznatog grada. Povešću nekoga ko mi je bio podrška u ovom nezgodnom delu puta, punom rupa i oštrih krivina. Posle otkrivanja zanimljivih detalja Rume i vođenja inspirativnih razgovora, veče ćemo provesti uz pivo i tamburaše. Za njega, ovo je raj. Biće i za mene.

www.hotelpark.rs

BLOG IZAZOV HOTELA

Važno je da komad koji nosim govori mojim jezikom

Neki smatraju da se sa stilom rađa. Ja, pak, mislim da se stil ipak gradi, menja i evoluira i skladu sa promenama koje se dešavaju u našem životu i samoj ličnosti. Ali, kako stvoriti svoj stil?
Continue reading „Važno je da komad koji nosim govori mojim jezikom“