Rođendan_26

Nikad kasnije nije stigao rođendanski tekst. No, bolje ikad nego nikad – evo 26 momenata koji su ulepšali dan kada sam napunila isto toliko godina. Continue reading „Rođendan_26“

Advertisements

Zašto baš ja zaslužujem restart vikend u hotelu Park

* ili zašto me nema na blogu dva meseca *

Pre par nedelja, ćaskala sam sa drugom i rekla mu da menjam život iz korena. Šteta je kad samo grana mora da se seče, rekao je on, a kamoli celo drvo. Toliko se trudiš oko njegovog rasta i napretka, a srušiš ga u trenu. Ali, ja sam morala. U suprotnom, drvo bi me ugušilo.

Počelo je begom iz veze u kojoj dugo nisam bila ispunjena. Teško je bilo doneti tu odluku, teže sprovesti je, a najteže naučiti da živim sa njom. Računaš da ćeš sa nekim provesti preostale dane, a onda ponovo vratiš na nulu svoj emotivni život – ume dobro da te poljulja. Ipak, bolje neizvesna od crne budućnosti.

Odlazak iz veze povukao je sa sobom i napuštanje stana u kojem smo živeli. Privremene opcije su prekratko trajale – ubrzo sam ponovo ostala sama. Kada sam samo želela da prespavam ovaj period i ponovo budem dete, naterana sam da, ipak, nosim svojih (tada) 25 godina sa svom preostalom snagom. A, nije je puno bilo.

O, kako je samoća nezgodna cimerka. Zagrli me baš kad želim zagrljaj – ali, ne njen. Stalno podgreva moje slutnje, šapće reči potvrde onom negativnom glasiću u glavi i svuda ostavlja nered. Ako negde i ode, vraća se u najnezgodnije vreme. Taman pomislim da će prespavati kod dečka, kad eto nje – lupa po stanu u četiri ujutru, peva da sam ja njena omiljena igračka i da nikada neće stvarno otići.

A i taj njen decko, Depresija. Stalno dolazi kod nas, kao da nema svoju kuću. Samo sedi uspred frižidera i nešto jede, pa ja večito ostajem gladna. Često svrati i njegov mlađi brat, Anksioznost, sa sve devojkom Apatijom, pa kad se zapiju i zaspe, ja moram da ih pokrivam. Kako da ne brinem o njima, kad gotovo da su mi postali porodica?

Ipak, baš bih volela da jedan vikend provedem bez ove ekipe. Neće mi biti žao da ih zaključam i ostavim u Pančevu, a da ja spakujem torbu i krenem u istraživanje potpuno nepoznatog grada. Povešću nekoga ko mi je bio podrška u ovom nezgodnom delu puta, punom rupa i oštrih krivina. Posle otkrivanja zanimljivih detalja Rume i vođenja inspirativnih razgovora, veče ćemo provesti uz pivo i tamburaše. Za njega, ovo je raj. Biće i za mene.

www.hotelpark.rs

BLOG IZAZOV HOTELA