Svi smo veoma mračni iznutra

Svi mi igramo brojne uloge, zavisno od situacija u koje upadamo. Neke od njih vezane su za naš društveni život, neke imaju veze sa poslom koji obavljamo. Postoje i ,,kratkoročne“ uloge u koje ulazimo kada se nađemo u nekoj privremenoj situaciji. Ali, šta se dogodi kada se naučnici poigraju njima?

1971. godine Filip Zimbardo (Philip Zimbardo), profesor psihologije na Univerzitetu Stanford (Stanford University), dao je oglas u lokalnim novinama tražeći studente muškog pola za učešće u eksperimentu. Eksperiment je trebalo da traje dve nedelje i da simulira atmosferu u zatvoru; dobrovoljci bi bili plaćeni 15 dolara dnevno. Od 75 prijavljenih izabrano je 24 mladića, fizički, psihički i emocionalno sposobnih. Svi su bili belci iz porodica srednje klase, i nasumično su podeljeni u dve grupe – zatvorenike i čuvare.

Čuvari su dobili uniforme, drvene palice da bi bili autoritet i naočare za sunce kojima su stvarali distance između njih i zatvorenika. Radili su u smenama od po 8 sati, trojica po smeni, i kada bi završili išli bi svojim kućama. Rečeno im je da ne smeju vršiti fizičko nasilje nad zatvorenicima, ali da su slobodni da koriste bilo koju vrstu psihičkog nasilja u cilju uspostavljanja kontrole.

93
izvor: google

Zatvorenicima je rečeno da će eksperiment početi u nedelju, ali im nije rečeno da će pravi policajci doći po njih kući i uhapsiti ih, dok ih gledaju komšije i prolazinici koji ne znaju da to nije pravo hapšenje. Odvedeni su u podrum Univerziteta, prilagođenom i pretvorenom u prostorije koje su podsećale na one u zatvoru. Uzeti su im otisci i fotografisani su, skinuli su odeću i obukli zatvorska odela sa naštampanim brojevima na grudima, stavili su im lance oko članaka. Brojevi su bili tu da bi izvršili depersonalizaciju, ceo proces hapšenja je odigran da bi zatvorenici lakše ušli u svoju ulogu i da bi se osećali nemoćno.

TAKO JE EKSPERIMENT POČEO…

… A prekinut je posle šest dana. Ponašanje čuvara je iz dana u dan bivalo sve više neljudsko; čak trećina njih ispoljavala je ekstremno sadističko ponašanje, najčešće u noćnoj smeni. Zatvorenici su pokušavali da organizuju pobune. Čuvari su odgovarali gorim kaznama. Polovina zatvorenika je puštena kući zbog emocionalnih reakcija koje su imali. Iako su mogli da prekinu učešće u eksperimentu i da i dalje budu plaćeni, niko nije želeo sam da istupi – toliko su se uživeli u nove uloge.

Još uvek se raspravlja o etičkim implikacijama Stanfordskog zatvorskog eksperimenta (Stanford prison experiment).

S obzirom da je oglas glasio ,,potrebni učesnici za zatvorski eksperiment“, možda su se javili student kojqi su imali sklonost ka nasilju? Takođe, i čuvari i zatvorenici su izjavljivali da su samo glumili ono što mislili da se od njih očekuje, pa se ne može sa sigurnošću tvrditi da ovaj eksperiment govori o istinskoj ljudskoj prirodi. Ali, eksperiment je pokazao da će ljudi upasti u uloge i ponašati se kako misle da treba, umesto da sami procene situaciju i vode se svojim moralnim kompasom.

Tri meseca su američki vojnici mučili zatvorenike u zatvoru Abu Graib (Abu Ghraib) u Iraku. Ovo nije bilo iscenirano ponašanje u eksperimentu. Za tri meseca vojnici su napravili preko hiljadu zastrašujućih fotografija koje svedoče da je moć bez nadzora ono što ,,kvari“ ljude. Vojnik nižeg ranga koji je video fotografije i odneo ih svom nadređenom tako prekinuvši torturu tri godine je živeo u strahu, dobijali su pretnje smrti i on i njegove majka i žena, morali su da se kriju. Ako heroji, oni koji istupe, tako završavaju, vredi li pobuniti se i slomiti sistem?

Efekat Lucifera pokazuje kako i zašto pristojni ljudi prelaze na mračnu stranu i postaju čudovišta.

Uvek! Heroizam je protivotrov za zlo. Postoje samo dve stvari koje obične ljude koji postaju heroji razlikuju od običnih ljudi koji, pa, ostanu obični: reagovanje kada su ostali pasivni, i socio-centrično, a ne egocentrično razmišljanje. Možda niko nikada neće saznati za ono što jesi ili nisi učinio, ali ti, ti ćeš znati.

MonopolList, br. 93, str. 31

Advertisements

2 thoughts on “Svi smo veoma mračni iznutra

  1. Veoma dobar post.
    Mislim da nikakve okolnosti ne mogu da promene ono što je ukorenjeno u ljudskoj prirodi, pa kontrolisano vaspitanjem i društvenim normama, svesno ili nesvesno. U takvim okolnostima izađe na videlo prava ljudska priroda. Dakle, ne čine okolnosti ljude takvim, već samo oslobađaju ono što je duboko zakopano.

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s