Voli me u Parizu

Dan zaljubljenih je praznik o kojem ljudi imaju veoma oprečna mišljenja. Romantici ga veličaju ako su u vezi ili tuguju ako ga provode sami. Cinici ga omalovažavaju. Nađu se i oni koji istaknu da je u pitanju katolički praznik, pa bi pravoslavci trebalo da ga ignorišu ili bar nazdrave čašom dobrog vina, u ime Svetog Trifuna. Ja Dan zaljubljenih, pak, posmatram kao čist instrument kapitalističkog konzumerizma – kupuj poklone da bi pokazao da voliš. Ljudima se najlakše manipuliše ako se upotrebe emocije, a ima li jačeg sinonima za emociju od ljubavi? No, ipak ne mogu poreći da su mi, samo zbog ovog dana, prva asocijacija na februar roza boja i srca. Baš zato moram da pišem o zaljubljivanju. A gde smestiti ovu temu, ako ne u prestonicu romantike i klišea (što su, složićeš se, dva kraja istog novčića). Continue reading „Voli me u Parizu“

Advertisements

24 – mesec u kojem sam bila najsrećnija

Najviše euforičnih trenutaka doživela sam u aprilu. Zaljubljivala sam se opasno i brzo, odlagala sam poljupce iako je od hemije sve prštalo. Doživljavala sam do tada nepoznate osećaje, krstareći autobusima i metroima Evrope. Gotovo sve vreme bila sam na vrhu rolerkostera, gomilajući obaveze i neugodne prilike za kasnije. April je imao više fantastičnih momenata nego što ima nečija cela godina. Continue reading „24 – mesec u kojem sam bila najsrećnija“