Šta bih volela da sam znala kad sam bila brucoš

Period života koji provedeš kao student je nalik ogromnom koktelu; šarena mešavina doživljaja, pritiska, emocija, obaveza… I alkohola, naravno. Pun si energije, a nemaš vremena za sve što te zanima. Nisi više dete, ali, isto tako, još uvek nisi ni odrasla osoba. Pokušavaš da odgovoriš očekivanjima, ali najveći deo vremena ne znaš šta radiš. Ludo se zabavljaš, dok te posledice ne lupe po glavi. Continue reading „Šta bih volela da sam znala kad sam bila brucoš“

Advertisements

Život u studentskom domu – da ili ne?

Svako ko je iskusio život u studentskom domu prisetiće ga se sa setom u očima i osmehom na usnama. Iz pamćenja će vaskrsnuti toliko ljudi i doživljaja o kojima se možda ne razmišlja stalno, ali imaju posebno mesto u našem srcu.

Continue reading „Život u studentskom domu – da ili ne?“

Poklon-korpa za novu sezonu

Kad god sam se posle letnje pauze vraćala u dom ili selila iz jedne sobe (ili doma) u drugu (drugi), sestra mi je pravila male paketiće pogodne za novonastalu situaciju. Poslednji put, udružila se sa mojim izabranikom i kupili su mi gomilu slatkiša. Uz to, pripremila mi je #takokaramela poklon o kojem sam već pisala. No, prvi paketić nisam predstavila, a primenljiv je i za neke druge situacije. Na primer, kada draga osoba promeni posao. Ili stan. Ili se nađe na bilo kojoj drugoj prekretnici. Continue reading „Poklon-korpa za novu sezonu“

Sveske: spomenar za studentske uspomene

U prvom studentskom domu u kojem sam živela, imala sam policu sklapanu od ružnih daski iznad kreveta. Iskoristila sam je kao vremensku liniju uspomena; lepila sam tu ulaznice iz pozorišta i sa koncerata, a posetioci su mi ostavljali zanimljive poruke. Drugi dom bio je rigidniji. Ništa nismo smeli da lepimo po zidovima ili nameštaju. Smislila sam način da zaobiđem pravila i uradim po svome – ljudi koji su me posećivali porukice su ostavljali u tegli. Continue reading „Sveske: spomenar za studentske uspomene“

S je za… Bulevar!

Danas sam se preselila.

Prvi put.

Odlazak iz roditeljske kuće ne računam, jer sam kad god poželim mogla da krenem i za nepunih sat vremena budem u svom krevetu, pod svojim jorganom, zaštićena od svega. I dešavalo se, zaista, da se spakujem za deset minuta i nenajavljeno zazvonim u pola jedanaest i prepadnem roditelje. Mogu i dalje, naravno. Čemu onda dramatičan uvod? Danas sam se preselila iz jednog doma u drugi. Continue reading „S je za… Bulevar!“