Komadić Italije

Krenuti na pijacu Zeleni venac ili ne bilo je pitanje koje nas je mučilo poslednjeg zimskog dana. Dugo nismo išli, istina, ali je nebo bivalo sve tmurnije. Ma, blizu je, čak i da pokisnemo brzo ćemo se osušiti! odlučila sam i povukla M. u autobus. Прочитајте више „Komadić Italije“

Prokelj sa Banovog brda

Otvorili smo sezonu 2016 posetom Banovom brdu. Dvanaesticom smo se vozili do početne/krajnje stanice, pa prošetali nazad – svratili do moje najdraže drogerije, neke prodavnice obuće, pa na pijacu. Upravo zbog prethodnih objekata, kroz pijacu smo morali da protrčimo. Uzela sam prokelj, koji merkam još od posete pijaci Borče, pa smo po kaldrmi lupkali đonovima trčeći na tramvaj.

Прочитајте више „Prokelj sa Banovog brda“

Nemojte ići na pijacu 19. decembra

Jedna praznična subota je ostala hladan i sumoran kolaž neba, pijace i ljudi. Bilo je i više nego očigledno da sveti Nikola nije zaštitnik pijaca i njenih žitelja. Barem ne onih na Palilulskoj pijaci. Žena od koje sam kupila pečurke našla se kompetentnom za komentarisanje moje mimikrije. Poredila me je sa svojom namrgođenom ćerkom, a žalila M. zbog sudbine, kao što žali i svog zeta. Njega (M.) ljudi sa pijaca vole – jednom je dobio mađarsko kinder jaje jeftinije zato što je sladak. Prošle godine, ne kada je bio mali. Sa druge strane, ja volim mrtvu prirodu na pijacama. Živu, izgleda, ne.

Прочитајте више „Nemojte ići na pijacu 19. decembra“

Ja zapržim put, M. zaprži ajvar

Ta subota je prvobitno u kalendaru oktobra obojena zbog izleta u Novi Sad. Ostasmo u Beogradu da bih učila, iako je svašta iskrslo i ispostavilo se da je Novi Sad bezrazložno žrtvovan. Ipak, bila sam rešena da barem obiđemo neku udaljenu pijacu i imamo kakav-takav izlet. Izbor je pao na pijacu Košutnjak, ali smo rešili i da se provozamo linijom 42 do Petlovog brda.

Прочитајте више „Ja zapržim put, M. zaprži ajvar“