Postavljanje ciljeva u Berlinu

Ovo doba godine najčešće obeležava donošenje novih odluka. U decembru smo svodili račune sami sa sobom i češće se mrštili, no što smo bili zadovoljni postignutim. Delimično, zato što nam je usađeno verovanje da uvek može bolje. Sa druge strane, treba razmotriti činjenicu da smo možda, samo možda, postavili sebi previsoke ciljeve. Nadam se da si imala to u vidu kada si pravila listu za ovu godinu. Na kraju, ostaje i opcija da se nismo dovoljno potrudili da bismo ostvarili zacrtano. Kako da imaš normalne međuljudske odnose, ako nisi surovo iskrena sa samom sobom? Continue reading „Postavljanje ciljeva u Berlinu“

Advertisements

Kako napraviti novogodišnju čestitku

Pre dve godine, rešila sam da nove cimerke obradujem nekom sitnicom. Nisam još uvek uspela da ih upoznam dovoljno da bi poklon bio ličan, ali sam rešila da im ostavim nešto ispod jelkice za koju smo ukrase donele sve četiri. Uz par minđuša, priložila sam i čestitku.

Continue reading „Kako napraviti novogodišnju čestitku“

Poklon: Maša i medved, album za sličice

Isprva sam se smejala kada sam čula da gleda crtani film Maša i Medved. No, jednog jutra ga je pustio i meni, dok smo doručkovali. Bila sam oduševljena koliko je crtać pozitivan i blag, u odnosu na sve čime su deca u ovom veku bombardovana. Gledanje Maše i Medveda obeležilo je jutra tog leta. Continue reading „Poklon: Maša i medved, album za sličice“

Još jedno svođenje računa

Godina kojoj je kraj sve bliži bila je najupečatljivija do sada. Čula su mi neprestano treperila od intenzivnih nadražaja. Nisam se plašila najstrožeg studentskog doma, niti što na ekskurziju idem sa samo jednom drugaricom. Epilog – samo što nisam izgorela od neverovatnih doživljaja, a toliko njih je mislilo da će mi biti dosadno. Granice sam gurala i gazila; od toga sam ispaštala, ali i dobijala.

Ako se osvrnemo na ono što sam zacrtala za 2015. godinu, mnogo više je precrtanih nego neostvarenih stavki. Premašila sam zadati broj pročitanih knjiga i odgledanih predstava. Našla i praksu i posao. Zaključila svoj boravak u časopisu stotim brojem. Upoznala mnogo ljudi, izgubila kontakt sa mnogo ljudi. Neki su ostavili trag u Tegli, neki na fotografijama, a neki, srećom, nigde.
potpisujem i fotografiju
Jedna od želja bila je kvalitetna veza. Otimala sam se koliko sam mogla, ali sam ipak završila u jednoj. Evo i čajne ilustracije moje ljubavne transformacije; čaj kupljen na ekskurziji, u proleće, i onaj kupljen u jedne zimske večeri u rodnom gradu. Neke stvari, kao što je omiljena marka, ne menjaju se. Kao ni obožavanje nara.
potpisujem i fotografiju
Ljudi su baš mislili na mene kada su putovali. U Krakovu. I Barseloni. I Dubaiju. I Zagrebu. I Danskoj. I Grčkoj. I Moskvi. Pogotovo u Moskvi. Slali su mi i donosili dokaze, ali i ono dragocenije – ukuse dalekih svetova. Zbilja, godina je bila krajnje unikatna; do sada se nije dogodilo da i ja i oni koji me okružuju toliko putuju.
potpisujem i fotografiju
Nadmašila sam sebe u iznenađivanju i radovanju ljudi, vodeći se Coca Cola krilaticom koja mi je uvek bila u visini pogleda. Na stranu činjenica da se ispostavilo da gotovo niko nije to znao da ceni. Meni je bilo zadovoljstvo da ih usrećim, a kraj je ispisao njihov karakter. No, evo sličica.
potpisujem i fotografiju
Radujem se novoj godini. Znam da ne može nadmašiti ovu, ali sam sigurna da to što će biti drugačija, ne znači da neće biti savršena.

Iznenađenje za godišnjicu

Evo jednog iznenađenja adekvatnog za rođendan, godišnjicu, Novu godinu… Svaku priliku koja se može povezati sa prolaskom godina. Ja sam ga napravila drugarici sa kojom sam bila u svađi a družile smo se godinama pre toga… Kao čin želje za pomirenjem, recimo.

potpisujem i fotografiju

Kupila sam blokče i ispisala godine na listićima, a ispod četvorocifrenog broja ono što je obeležilo tu godinu. Upoznavanje, početak druženja, putovanje na koje smo zajedno otišle, upis iste srednje škole… Na kraju, za 2012. godinu napisala sam posvađale smo se, a za 2013. napravila tri mogućnosti, uz dodatak da je na njoj da odluči koja će se od tih mogućnosti realizovati, i, samim tim, kako će ostatak blokčeta izgledati. Poslala sam to sa pozivom da se nađemo i raspravimo sve, makar se ne pomirile, samo da uspem da se već jednom iščupam iz splina izazvanog tom svađom. Ne znam za druge, ali za sebe znam: teško da bih mogla da ostanem ravnodušna ako se neko potrudi da mi priredi nešto lepo.

Vratimo se iznenađenju. Znači, ništa lakše – kupite blokče i za svaku godinu ispišete nešto karakteristično. Voljena osoba može nastaviti da ga popunjava sama.