Grčka u Beogradu

Utanačili smo pravila: M. bira pijacu, a ja ono što ćemo kupiti. Sledeće subote se rotiramo. Onaj ko bira namirnicu, sutradan je priprema. Pijace, namirnice i recepti ne smeju se ponavljati. Pregovarali smo na putu do nama najbliže, Đeram pijace.

Прочитајте више „Grčka u Beogradu“

Još jedno svođenje računa

Godina kojoj je kraj sve bliži bila je najupečatljivija do sada. Čula su mi neprestano treperila od intenzivnih nadražaja. Nisam se plašila najstrožeg studentskog doma, niti što na ekskurziju idem sa samo jednom drugaricom. Epilog – samo što nisam izgorela od neverovatnih doživljaja, a toliko njih je mislilo da će mi biti dosadno. Granice sam gurala i gazila; od toga sam ispaštala, ali i dobijala.

Ako se osvrnemo na ono što sam zacrtala za 2015. godinu, mnogo više je precrtanih nego neostvarenih stavki. Premašila sam zadati broj pročitanih knjiga i odgledanih predstava. Našla i praksu i posao. Zaključila svoj boravak u časopisu stotim brojem. Upoznala mnogo ljudi, izgubila kontakt sa mnogo ljudi. Neki su ostavili trag u Tegli, neki na fotografijama, a neki, srećom, nigde.
potpisujem i fotografiju
Jedna od želja bila je kvalitetna veza. Otimala sam se koliko sam mogla, ali sam ipak završila u jednoj. Evo i čajne ilustracije moje ljubavne transformacije; čaj kupljen na ekskurziji, u proleće, i onaj kupljen u jedne zimske večeri u rodnom gradu. Neke stvari, kao što je omiljena marka, ne menjaju se. Kao ni obožavanje nara.
potpisujem i fotografiju
Ljudi su baš mislili na mene kada su putovali. U Krakovu. I Barseloni. I Dubaiju. I Zagrebu. I Danskoj. I Grčkoj. I Moskvi. Pogotovo u Moskvi. Slali su mi i donosili dokaze, ali i ono dragocenije – ukuse dalekih svetova. Zbilja, godina je bila krajnje unikatna; do sada se nije dogodilo da i ja i oni koji me okružuju toliko putuju.
potpisujem i fotografiju
Nadmašila sam sebe u iznenađivanju i radovanju ljudi, vodeći se Coca Cola krilaticom koja mi je uvek bila u visini pogleda. Na stranu činjenica da se ispostavilo da gotovo niko nije to znao da ceni. Meni je bilo zadovoljstvo da ih usrećim, a kraj je ispisao njihov karakter. No, evo sličica.
potpisujem i fotografiju
Radujem se novoj godini. Znam da ne može nadmašiti ovu, ali sam sigurna da to što će biti drugačija, ne znači da neće biti savršena.

29 – gde sam putovala

Solun u svitanje nove godine (potpisujem i fotografiju)

Najćešće sam lutala grčkim autoputevima. Gledala sam izlazak sunca u Španiji. Čudila sam se austrijskoj uličnoj modi. Virus me je prikovao za krevet u Crnoj Gori. Jela sam picu u Italiji. Potpeticama sam lupkala po belgijskoj kaldrmi. Francuski sam se ljubila u Francuskoj. Premala sam bila da zapamtim kupanje na bugarskoj obali Crnog mora. Zavolela sam pivo u Nemačkoj. Rashlađivala sam se slušajući prskanje fontana u parkovima Monaka. Svakim korakom u Holandiji divila sam se sve više. I, znate šta? Nije mi dosta.

Avgustovski miljenici

Malo muzike, malo grčkih ukusa, malo nemačkih, malo druženja sa rodbinom, malo druženja sa drugarima, malo učenja, malo mučenja, malo opuštanja, malo rada, malo lenčarenja, malo lepršavosti, malo ćitanja, malo pisanja, malo šetnje po rođenom gradu, malo šetnje po nekom drugom, malo izlazaka, malo ostajanja kod kuće… Svega pomalo. Прочитајте више „Avgustovski miljenici“

Ljubavni pasoš

Nažalost, veći deo sjajnih ljubavnih ideja o kojim pišem zapravo nisu moje. Ljudi se dive mojoj kreativnosti, dok sam ja zaslužna samo za realizaciju. Ali, i to je nešto, zar ne? Treba pretražiti internet, naći nešto što i u Srbijici možeš da odradiš, izgubiti gomilu živaca dok ne sprovedeš to u delo… Ipak, vredi svake uložene sekunde kada vidite osmeh na licu voljene osobe. Прочитајте више „Ljubavni pasoš“