Izložbe koje sam posetila u 2017. godini

18 izložbi sam ove godine posetila – nikad toliko, čini mi se. Više od polovine mi se i dopalo. Predstave, nažalost, nisam gledala, pa naredne godine neće biti teško pobediti ovu nulu. Gore, svakako, ne može biti.

Nastavljam da se držim pravila da je ovo interaktivan tekst, pa tako možeš reći koja ti izložba deluje zanimljivo, a ja ću dodati fotografiju. Delići izložbi koje su me impresionirale završili su na instagramu, pa će u startu obogatiti i ovaj prikaz.

Poslednja decenija Save Šumanovića (Narodni muzej Pančevo) – Poslednju decenija stvaranja našeg velikog slikara odlikuju pejzaži i aktovi. Svečana sala i izložbe u njoj me uvek fasciniraju.

Izložba Miloša Šobajića (Galerija savremene umetnosti Pančevo) – Psihodelična muzika, poigravanje sa anatomijom i snimak umetnika koji se davi u kadi. Za mene, previše.

Kupinik – poslednja prestonica srpskih despota (Narodni muzej Pančevo) – Više volim umetničke od istorijskih izložbi, ali sam u ovoj uživala, zbog brojnih mapa iz prethodnih vekova. Na njima sam, naravno, tražila Pančevo.

Uzroci i posledice, Milija Nešić i Radivoje Marković (Galerija Milorad Bata Mihailović) – Surovi suveniri iz poslednje decenije Jugoslavije Radivoja Markovića bili su mi upečatljiviji od socioloških mrdalica Milije Nešića.

Katsumi Tsuji i Vojkan Morar (Narodni muzej Pančevo) – Pančevac i Japanac su se upoznali na umetničkoj koloniji u Jagodini i par puta izlagali zajedno. Dok je Morarov posvećen slikanju anđela minucioznom tehnikom, Tsuji je poznat po pastelima u koje smešta preslatke životinje.

Božur Ivanović (Narodni muzej Pančevo) – Široki potezi četkicom, specifičan kolorit prirodnih boja i seoski motivi.

Marko Antonović (Galerija ULUS) – Magičan kolorit i fascinantno predstavljanje Beograda i nekih drugih gradova. Izložbe u ovoj galeriji uvek slučajno otkrijem, ali mi neizostavno zašarene šetnju.

Trenuci posmatranja, Edgar Dega (Galerija SANU) – Fotografije i grafike nisu upečatljive kao slike ovog umetnika. Očekivala sam više, definitivno.

Vajari Srbije 2017 (Narodni muzej Pančevo, Galerija savremene umetnosti Pančevo) – Posetila sam izložbu Vajari Srbije 2013. godine, pa ove, 2017. Koliko god mislim da sam zaljubljena isključivo u slikarstvo, naši vajari me uvek razuvere. Ako voliš zbirke priča, volela bi i ovu izložbu – svako delo je priča za sebe. Stil nekih umetnika sam prepoznala, što me neizmerno raduje. Galerija me je razočarala – pored dela se moglo pročitati samo ime autora, a ne i samog dela, pa mi je više vremena otišlo na listanje kataloga i potrage za tumačenjem, od samog razgledanja. Pritom, imali su samo jedan katalog, pa mi je on bio samo pozajmljen. Srećom, u muzeju sam mogla da dobijem primerak kataloga, ali i na licu mesta vidim ime dela.

Trnoružičnjak, Selma Đulizarević Karanović (Galerija ULUS) – Još jedna šarena izložba. Ovoga puta, prava ženska. Cvetni motivi na pačvork platnima i haljinama sa izvezenim stihovima. Fotografija zabeležena na ovoj izložbi krasi uvod ovog teksta.

Jevrejski muzej, stalna postavka – Od prošle godine žudim da obiđem ovaj muzej i baš mi je krivo što sam se pri poseti razočarala. Očekivala sam više predmeta koji će mi približiti kulturu ovog naroda, a manje teksta.

Poetika i sudbina 20. veka (Narodni muzej Pančevo) – Jedinstvena prilika da se vide dela istaknutih umetnika prethodnog stoleća. Mnogo bolja od one u MSUB.

Priče u slici – u potrazi za identitetom, Robert Hamerštil (Narodni muzej Pančevo) – Bečki slikar rođen u Vršcu, slika autobiografske i religiozne motive. Drečav kolorit utoliko je upečatljiviji.

Mračno poštovanje za stvari koje dolaze, Stevan Markuš (Galerija savremene umetnosti Pančevo) – IIlustracije malih demona koje me nisu dojmile.

Exciting cities, Wolf Art (Galerija ŠTAB) – Pančevac Vuk Vučković interesantno prikazuje gradove koje je posetio: Beograd, Njujork, Novi Sad, London i Čikago. Navijam da naslika i Pančevo u nekom manjem formatu, pa da ga pridružim svojoj kolekciji.

Sekvence (Muzej savremene umetnosti) – Verujem da je za Srbiju najveći kulturni događaj godine bio otvaranje Muzeja savremene umetnosti. Bilo je lepo što je ulaz besplatan i muzej otvoren danonoćno, to što su uveli posebne linije gradskog prevoza u prvoj nedelji po otvaranju, sam prostor je savršen… Ali, ne mogu da se otmem utisku da se previše insistiralo na apstrakciji i da je dosta važnih imena, baš iz tog razloga, zanemareno. Prvi nivo je bio moj omiljeni.

Olja (Istorijski muzej Srbije) – Izložba godine, po mom mišljenju. Prethodne godine je ovaj muzej napravio sjajnu izložbu o Pupinu, dok su ove nadmašili sebe u pripremi izložbe o veličanstvenoj Olji Ivanjicki (rođenoj u Pančevu, inače). Slike, lični predmeti i replika ateljea – savršenstvo.

Srbija 1915-1916 (Istorijski muzej Srbije) – Svratila sam kako bih prenela utiske svom istoričaru, koji ovaj period obrađuje u svojoj disertaciji, a ostala da slušam recitovanje Plave grobnice.

Prilično ispunjena godina je za mnom, kada je o umetnosti reč. Da li si i ti posetila neku od ovih izložbi? Delimo li iste utiske?

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s