Studentski dom Kralj Aleksandar I ili Nije zlato sve što sija

Misliš da je nemoguće živeti za 2000 dinara u Bulevaru Kralja Aleksandra? Varaš se. Ako se useliš u istoimeni dom, imaćeš divan pogled i živeti svoj beogradski san. O svojim prvim utiscima, tik po useljenju, pisala sam ovde. No, koliko para, toliko muzike – nije sve baš tako idealno. Zašto? Saznaćeš u nastavku teksta.

Studentski dom Kralj Aleksandar I je najstariji studentski dom na Balkanu. Poznat je i pod imenom Lola, jer u doba komunizma nije mogao nositi ime kralja. Isprva je služio za smeštaj studenata muškog pola, a ta konzervativnost i muška energija kao da i dalje dominiraju ovim prostorom.

Unutrašnjost doma je zbilja veličanstvena i dobro očuvana. Iako se nalazi u bulevaru koji nikad ne spava, obaviće te (grobna) tišina kada uđeš. Nameštaj je star, ali baš to donosi duh nekih prošlih, uglađenih vremena. Svaka soba ima čajnu kuhinju i zasebno kupatilo. Menza u okviru ovog doma najčešće dobije pozitivnu ocenu. Zbog blizine velikog broja fakulteta gužve su česte, ali se sve to zaboravi kada počneš da jedeš.

Kralj Aleksandar I se definitivno može pohvaliti sjajnom lokacijom. Kada živiš u jednoj od najvećih i najprometnijih ulica prestonice, sve ti je nadohvat ruke. Možda je baš ta prevelika dostupnost svega od ovog doma napravila samo mesto za prenoćište, punjenje baterija i učenje. Svako već ima neko društvo sa kojim može uvek na kafu – što bi se upoznavali novi ljudi? Doduše, nije ni da imaju gde, s obzirom na nedostatak TV sale ili bilo kakvih prostorija za društveni život. Zato ljude, o paradoksa, možeš upoznati samo ako siđeš u čitaonicu. Pod uslovom da tamo pronađeš slobodno mesto.

Lolu sam izabrala zbog lokacije i to mi se najviše, ako ne i jedino, dopadalo.

Čula si da u ovom domu ljudi puno uče? Nisu te slagali. Ako to zvuči dosadno, seti se da će te možda razgovor sa vrednim i pametnim ljudima motivisati da i sama bolje radiš i više učiš. Neretko ćeš moći i da zatražiš pomoć od kolega sa svog fakulteta, ali i da stekneš drugačiji pogled na problem koji te muči kada konsultuješ one koji se istom materijom bave na drugom fakultetu.

Nije ovaj dom samo ime dobio od osnivača. Izgleda da hod po crvenom tepihu udara u glavu, pa tako ovde često žive studenti koji imaju tendenciju ka arogantnom ponašanju. Oni dižu nos, ali njihova palanačka priroda izbija u prvi plan i pravi poprilično bizarnu i nezdravu atmosferu. Naravno, izuzeci postoje, iako su sakriveniji od bahate, gorde većine. Ako se dovoljno napregneš, prepoznaćeš dijamante među bezličnim oblutcima i pronaći ljubav ili prijatelje za ceo život.

Nervirala me je ta forsirana strogoća, gde obezbeđenje dođe u 23:01, lupa na vrata kao da čuvaš teroristu, a onda ti izbaci gosta.

Ne čine samo studenti ovaj dom, već i zaposleni. Verujem da te onda neće začuditi ni što niko nema reči hvale za upravu doma. Osim onih koji su sa njima u nekom savezu, naravno. Nije uvek loše živeti u organizovanom i uređenom prostoru – malo kontrole nije na odmet u ovom neobuzdanom periodu i ludim godinama. Ali, ne i kada se neke stvari prestrogo posmatraju, a na druge se žmuri.

Ako želiš da živiš na sjajnom mestu, imaš debele živce i sposobnost da zažmuriš na bezobrazluk, useli se u dom Kralj Aleksandar I. Ali, ako ti je bitno da se osećaš dobro, idi negde drugde. Ovaj dom izvlači ono najgore iz ljudi. Napustićeš ga bogatija za dosta životnog iskustva; ne nužno lepog.

Hvala svima sa kojima sam delila dane u ovom domu na prisećanju tog vremena, za potrebe ovog teksta. Posebna zahvalnica ide onima koje sam u tekstu citirala.

Ako se još uvek dvoumiš da li da živiš u studentskom domu, pročitaj ovaj tekst. Ukoliko ti se ovaj dom uopšte ne dopada, pronaćićeš nešto po svom ukusu u ovom tekstu.

Advertisements

5 thoughts on “Studentski dom Kralj Aleksandar I ili Nije zlato sve što sija

  1. Odličan tekst i slike!:) Uvek sam „patila“ za „Lolom“, ali biće da je tu lokacija igrala najveću ulogu – mislim da mi snobizam i elitistički fazon na kraju uopšte ne bi prijao. Mada, kao što rekoh, nisam osoba za domove, te dve godine sam izdržala kao robiju i jedva čekala da se vratim privatnom smeštaju, koliko god bio (nešto) skuplji. U menzi sam bila par puta, nije loša, ali nije mi nešto bila usput, pa sam češće jela u „3K“, „Đušinoj“, čak i „Karaburmi“, dok sam tokom života u Studenjaku koristila, naravno, njihovu. Sve u svemu, sjajan tekst, koncizan, objektivan i sa svim izvaganim prednostima i manama predstavljenog doma. Bravo!:)

    Liked by 1 person

    1. Hvala, Isidora! 🙂 Ne mogu reći da ovde žive samo takvi ljudi, ali dominiraju. Dom je relativno mali i ne obrazuje se puno grupa, pa možda zato ove dolaze do izražaja. Ipak, bilo bi nepošteno da kažem da nisam uživala u sobama ovog tipa, kao i u pogledu koji sam imala na bulevar. Možda su u tvoje vreme drugačiji ljudi birali ovaj dom, ipak si starija koju godinu od mene. 🙂 U svakom slučaju, podseća na moj omiljeni i večito citirani „Tamni vilajet“ – ako odabereš, kajaćeš se, ako ne odabereš, opet ćeš se kajati. Ali, nije li tako za sve u životu, sa manjom ili većom merom potencijalnog kajanja…

      Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s