Newsletter 11: filozofija u medaljonu

Dobrodošli u novembar! Ovaj mesec je mnogima sinonim za depresiju. Vreme je sivo, lišće ostavlja grane golima, vetar zadaje glavobolje. Razumem one kojima je sve ovo tužno i ružno, ali ima nečega i u oslobađanju od prošlosti, nedefinisanosti i onoga od čega glava boli – stvara se prostor za novi, bolji početak.

Zato ja dovodim izuzetno inspirativnu sagovornicu i vodim vas na more. I moje koleginice su, svaka u svom stilu, doprinele da imate nešto zanimljivo za čitanje ili gledanje kada se ušuškate pod ćebe. Nema prostora za depresiju – samo za uživanje!


3 pitanja za… Sofia Movens
1. Kako se rodila ideja o pokretanju Sofia Movens bloga?

Spontano, ali i spletom nekih interesantnih okolnosti. Pre pokretanja samog bloga imala sam intenzivnu želju i nameru da držim radionice. Naravno, nisam imala pojma kako ću tu želju i ideju sprovesti u delo. A onda su neki ljudi spontano ušli u moj život, ili postali za nijansu vidljiviji. Tih dana, jedna Reka mi je rekla da uskoro kreće na neke dramske radionice, a iz razgovora koji smo vodile usput tog dana je pomislila da bi se i meni to dopalo. I jeste, naravno. I onda sam zahvaljujući sjajnom timu zrenjaninskom „Cekoma“ ušla u polje kreativne drame i pri prvom susretu zanala da je to komadić koji mi je nedostajao. Kreativna drama, odnosno elementi i vežbice koji se koriste u okviru kreativnog dramskog procesa poslužile su mi kao metodološka baza za filozofske radionice.
Sad više ne mogu da se setim šta se kad tačno događalo, ali znam da sam osmišljavala svoje prve radionice i ideju za blog uporedo. Blog je trebao da posluži kao platforma na kojoj ću prezentovati to što radim. U međuvremenu je porastao, i prvobitnu ideju prerastao, ali i dalje plivamo zajedno, sve moje ideje i ja.

2. Nedavno si pokrenula poseban youtube kanal posvećen lifestyle temama, ali i serijal tekstova o životu u Banatu. Zašto ti je Banat tolika inspiracija?

Ne bih čak ni rekla da je moja inspiracija, već da je sastavni deo mene, samo što ni ja nisam znala da će Banat postati nešto po čemu će me ljudi prepoznavati. Prvi tekst o Banatu, mada to uopšte i nije prvi tekst jer se Banat sporadično u tekstovima pojavljuje od samog početka, odjeknuo je daleko dalje i glasnije nego što sam ikada mogla i pomisliti, a za mene je bio još jedan tekst koji sam napisala. Par nedelja i banatskih tekstova kasnije, shvatila sam da tu postoji nešto, neka zlatna žila, da ne kažem lenija, koju istražujem.
Ipak, Banat i jeste inspiracija. On je naizgled ravan i monoton, ali daleko je od toga. Isprva sam mislila da se to samo meni tako čini, a kako u poslednje vreme intenzivno čitam Banaćane, odnosno dela iz njihovih pera, imam utisak da tu stvarno postoji nešto mnogo veće, nekakav banatski duh koji se povremeno pojavljuje i nadahnjuje. Neko ume da piše, neko da slika, a nekog taj banatski duh goni da ore ili kuva. Ono što me brine i raduje, jeste što nema tu mnogo vrdanja, jednom kad te spopadne, moraš da mu se posvetiš. I taj banatski duh je baš kao i Banaćani, dobar, ali i… Da ne psujem sad. 😊

3. Šta da očekuju oni koji te zaprate na društvenim mrežama?

Izvesno je da ću u narednom periodu pisati o Banatu, ali na taj „Sofia Movens“ način. Kroz priče o Banatu provlačim i neke pouke, ne zato što hoću, nego zato što je to prosto način na koji razmišljam i živim. Uglavnom tražim dublji smisao, a ono što tražiš – to i nađeš, pa onda to dalje delim. Nekad manje, nekad više uspešno.
Sa druge strane, vraćam se iz ovih lajfstajl voda u one klasične „Sofia Movens“ teme, pa je tako prvi video koji je na redu, video u kojem ću pokušati da pojasnim vezu između prioriteta i vrednosti, odnosno ciljeva koje pred sebe postavljamo. Čini mi se da ću i lajfstajl kanal malo da „pobanatim“, pa ću se truditi da malo više snimam neke detalje banatskog života, onako kako ga ja vidim i razumevam.
Ponekad mi se učini da sve te teme koje me zanimaju međusobno i nisu povezane, a onda se mimo mog znanja nekako fantastično povežu. U suštini, ja promovišem jednostavniji i autentičniji život, i volela bih da se i drugi odvaže i pokažu nešto što je autentično za njih lično, ili za zajednicu kojoj pripadaju pa se trudim da to i zagovaram i podržavam.


SARA preporučuje FILM: Dracula (1992)

Jesenja sezona sa sobom donese uvek neki dobar horor film. Mnogima je asocijacija na ovaj žanr čuveni roman Brama Stokera – Drakula. Ovo delo ima više filmskih adaptacija, ali, po meni, najbolja je ona iz ’92 godine. Priča prati grofa Drakulu (Geri Oldman) koji postaje vampir iz mržnje prema Bogu, nakon što mu se žena Elizabeta (Vinona Rajder) ubije verujući da je on poginuo u ratu. Godinama kasnije, u njegov zamak dolazi Džonatan Haker (Kijanu Rivs), čija je verenica Mina slika i prilika Drakuline pokojne supruge. Drama čuvenog Frensisa Forda Kopole donosi neke od klasičnih elemenata horora, kombinujući ih sa romansom i dramom. Odlična prilika da pogasite svetla, upalite sveće i dobijete svoju injekciju adrenalina.

NEVENA preporučuje KNJIGU: Kraljica Herc Pitera Džejmsa

Ukoliko ste ljubitej psiho-trilera, uživaćete u ovom romanu. Napet do kraja, ostaviće vas bez daha. I natereće vas da svet gledate drugim očima!
Ona je njegova žrtva. Postala je to nesvesno i ne sluteći njegove namere, dok je ljubio, grlio i voleo. Ali je, nakon tog saznanja, ipak svesno ostala uz njega. Volela je njegove mane, veličala njegove vrline, a, u isto vreme, postajala nedovoljno dobra za njegove zahteve. Nedovoljno verna, nedovoljno iskrena, nedovoljno pravedna. Uvek je nalazio neku zamerku, kritikovao njeno ponašanje, izgled… Dobijala je batine, bivala je mučena psihički, a ipak, ostala je uz njega, tešeći njegove hirove i slušajući njegova izvinjenja.
Zašto se žrtve vezuju za svoje nasilnike? Koja to neraskidiva veza postoji između njih i tako ih drži zajedno? Kako pokidati te lance?
Žene su često žrtve nasilja. I nemojte ovo shvatiti kao suvi feminizam. Ali, muškarci titulu jačeg pola često koriste protiv nas. Svesno, nesvesno, sa razlogom ili bez… To ne opravdava modrice na našim licima i ožiljke na našim srcima. U ovoj knjizi je jedna od nas, zarobljena u kandžama nekoga ko je ucenio ljubavlju, a onda pokazao svoje pravo lice i uništio njen život. On je piroman, ludak, bolesnik… Nazovite ga kako hoćete!
A ona? Žena k’o žena, trudi se da ispravi stvari i tamo gde su već zapečaćene, utemeljene, napisane, uvezene, učvršćene… Kako menjati nekog ko misli da ne treba da se menja? Teško. Nikako. Uz mnogo izgubljenih živaca. Uz plakanje. Uz histeriju. Uz bol. I na kraju svega, čemu to?
Pokupi svoje snove i nadanja i beži!

Leto, vrati se, sve ti je oprošteno! ~ #mojimalisvetovi #sunshineinmylocket

A post shared by Miljana (@mojimalisvetovi) on

KATARINA preporučuje FILM IZ ZLATNE ERE HOLIVUDA: The Children’s Hour (1961)

Nekadašnje koleginice sa univerziteta i prijateljice Karen Rajt (Odri Hepburn) i Marta Dobi (Širli Maklejn) osnovale su privatnu školu za devojčice u kojoj im u radu sa decom pomaže Martina tetka Lili (Mirijam Hopkins). Kada razmažena devojčica Meri optuži svoje nastavnice za lezbijsku vezu, zato što ju je Karen kaznila kada ju je uhvatila u laži, njena će baka Amelija Tilford (Fej Bejnter), rođaka Kareninog verenika Džoa (Džejms Garner), iskoristiti svoj uticaj u društvu i navesti roditelje da ispišu svoju decu iz škole koju pohađaju sa njenom unukom. Ostavši bez posla i optužene za tada grešno ponašanje, Karen i Marta će se naći pred sudom i osudom celog stanovništva.
Film je adaptacija istoimenog pozorišnog komada autorke Lilijan Helman, koja je priču zasnovala na istinitom događaju iz 1810. godine o nastavnicama Džejn Piri i Merijen Vuds iz Edimburga.
(još preporuka iz filmografije Odri Hepbern)

 

ISIDORA preporučuje SERIJU: The Last Kingdom

Ako su dvoboji i masovne scene sa bojišta u Game of Thrones pobudili interesovanje, Vikinzi ili Crna jedra su odlično iskoristili ovaj talas zanimanja da vrate istorijsku fikciju sa malih ekrana na, tjudorovskim “sapuničarskim” zavrzlamama pomalo potisnut, put ratnika. Serija zasnovana na izuzetnim romanima proverenog pisca istorijske fikcije, Bernarda Kornvela, unapred odgovara svim očekivanjima. The Last Kingdom (sa prvom sezonom realizovanom u saradnji mreža BBC America i BBC 2, dok drugu, nedavno okončanu, preuzima  Netflix) od samog početka je upoređivana sa nešto starijim i znatno popularnijim Vikinzima, što nije bez razloga – ali, istovremeno i sasvim uzaludno. Naime, dok su Vikinzi plod reinterpretacije nordijskih legendi od strane Makla Hirsta (kome je, ne zaboravimo,  pošlo za rukom da postepeno oskrnavi kako vikinške, tako i arturijanske i tjudorovske istorijske prototipove), Poslednje kraljevstvo se zasniva na  prve dve knjige Kornvelovih  Saksonskih hronika. Pratimo put mladog Utreda (igra ga harizmatični Alexander Dreymon), lordovskog sina koji je u detinjstvu otet od strane Vikinga i vaspitan kao jedan od njihovih ratnika. Međutim, sudbina će ga vratiti korenima, prvenstveno kroz službu čuvenom kralju Alfredu Velikom (sjajni David Dawson), ujedinitelju Engleske, u borbi za ono što mu nasledstvom pripada. Tom prilikom, na videlo izlazi podeljenost Utredove prirode, kroz brojna vojnička, moralna, emotivna iskušenja… (detaljnije)


KREATIVAN KUTAK: Sunshine in my Locket
Ako žestoko krizirate za morem, imam rešenje koje će vam pomoći da ga uvek nosite blizu srca – nakit Sunshine in my Locket. U ove ručno pravljene aksesoare se stavlja samo ono što more zaista izbaci na obalu. Tako je prvo morsko staklo koje se našlo u nakitu iz Baltičkog mora, morske zvezde i konjići su sa obala Floride, a prve školjke su sakupljane na obalama Egejskog mora, u Turskoj. Prijatelji koji se vraćaju sa letovanja donose školjkice, pesak i morsko staklo, pa raste kolekcija blaga prirode iz Grčke, Crne Gore, Hrvatske, Turske i Slovenije. Mir, snaga i energija mora će se preliti iz medaljona u vaše dane – a, šta ti još treba?

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: