Studenjak, kralj domova

Pustiću da iz mene iščili svaka priča o Studenjaku, neću zabeležiti ni reč. Nema tu šta da se piše – može samo da se oseti. Ovo je bio jedan od mojih tvitova, gotovo godinu dana po iseljenju iz ovog doma. Nije da nisam pisala o Studenjaku – posvetila sam mu tekst kada sam počela da ga volim, uporedila ga sa domom iz studentskih priča moje babe… Ali, on zaslužuje mnogo više. 

Studentski grad je nezaobilazna stanica studenata, večita ekskurzija i dobra životna škola. Ali, šta ga čini gotovo magično privlačnim? Zbog čega je mnogima jedna od najdražih studentskih uspomena?

Za mene je Studenjak bio kao druga kuća. Na početku nisam želeo da živim tamo, ali se to jako brzo promenilo. Na kraju, kada je trebalo da izađem iz doma, bilo mi je baš teško.

Studenjak je osmišljen kao mali grad. Osim studentskih soba, u okviru prvog bloka nalazi se poliklinika, a u okviru trećeg pošta. U prizemlju svakog doma su čitaonice i hol. Na području Studentskog grada je i velika čitaonica, teretana, sportski tereni… Tu je, naravno, i kružna zgrada menze, ali i mnogo prodavnica, pekara i kioska sa brzom hranom. Sve je nadohvat ruke, što ume da bude sjajno, ali i da uspava. Svaka soba ima kupatilo i malu kuhinju, što je po većini ogroman plus.

Ovde se gotovo svakog dana nešto proslavlja. Rođendan, diplomiranje, položen ispit – povod i činjenica da ne poznaješ uvek slavljenika su manje bitni od slavlja. Posle žurke u sobi, produži se u čuvenu Menzoteku. Glasna muzika ume da smeta kad moraš da učiš, ali, jednom se živi, a Studenjak ne čeka. Na klupicama uvek možeš da izblejiš sa društvom i upoznaš nekog, ali i odgledaš utakmicu ili film. Dan studenata, 4. april, poznat je po ogromnoj žurci koja se organizuje na otvorenom. Dom kulture Studentski grad nudi širok kulturni i umetnički program. Zaista, svako može pronaći nešto po svom ukusu.

Naravno, svega toga ne bi bilo bez – ljudi. Uvek je kocka ko će ti biti cimer, ali nekad možeš biti iznenađen i steći prijatelja za ceo život. Dobra stvar je što, čak i ako ne budeš zadovoljan onima sa kojima živiš, toliko je ljudi oko tebe, da ćeš lako naći one koji su ti sličniji i bolje su društvo. Upoznaćeš običaje, kulturu i uzrečice iz različitih delova naše zemlje, pa i šire, kao i ljude sa svih fakulteta Beogradskog univerziteta. Razvićeš socijalnu inteligenciju. I uvek možeš računati na pomoć, što sa gradivom, što sa bilo čim drugim – nošenjem kofera, otvaranjem konzerve, tešenjem posle raskida – od potpuno nepoznatih ljudi. Dok nije bio uveden internet u sobama, ljudi su se mnogo više družili. Ali, društveni život je i dalje veoma intenzivan.

Meni je sve pod milim bogom prednost života u Studenjaku i apsolutno sve mi se dopalo i sve bih dala da mogu da se opet vratim i živim bar još malo tamo!

Duh brojnih studenata koji su živeli među zidovima ovog doma i njihove sudbine pulsiraju na svakom ćošku. Mladost i bunt, opuštenost i energija, odlike su pomalo hipi atmosfere koja ovde vlada. Zajedništvo je, ipak, jedan od najupečatljivijih fenomena Studenjaka. Svi mi samo pokušavamo da se snađemo u ovom ludom svetu i razmena iskustava ume da bude veoma korisna.

Nedostatke Studenjaka retko ko može da navede. Čak i kad se spomenu, uvek je to u kontekstu da ih prednosti i lepota življenja tamo nadilaze. No, ne može se osporiti da je dosta udaljen od većine fakulteta, iako je sa nekima, kao i sa samim centrom, prilično dobro povezan linijama gradskog prevoza. Ta daljina ume da bude i prednost, jer je svakome od nas ponekad potreban mir koji izolovanost pruža. Ostali nedostaci su isti kao i u većini studentskih domova – slabiji sanitarni uslovi, bube, isključivanje tople vode u 21 h, male sobe, manjak privatnosti…

U Studenjaku mi se dopalo sve. I možda nisam najobjektivniji sagovornik, jer baš volim to mesto. Smatram da od svakoga od nas napravi čoveka. Mnogo se tamo raste, shvata, i postaje mudriji, spremniji za sve što dolazi nakon studija. U suštini – Studenjak je životna škola.

Moje prve noći u Studenjaku, upoznala sam tridesetak ljudi. Jedan od njih mi je rekao: Dopašće ti se ovde, svi smo tu kao braća i sestre. Bio je u pravu. Život u Studenjaku je nezamenljivo studenstsko i životno iskustvo. Upoznaćeš sebe i svoje granice, ali i puno drugih ljudi. Proširićeš vidike i, barem na kratko, naučiti da se živi za trenutke. Naravno da neće svaki dan biti sjajan, ali sve je to deo studentskog života, sazrevanja i odrastanja.

Neizmerno sam zahvalna dragim ljudima koje sam upoznala dok sam živela ovde na deljenju utisaka. Bez vas ovaj tekst ne bi bio ono što jeste. Posebno hvala ide onima koji su tako lepo odgovarali, da sam ih citirala.

Ako razmišljaš da li je život u studentskom domu za tebe, potraži odgovor u ovom tekstu.

Advertisements

11 thoughts on “Studenjak, kralj domova

  1. Divan tekst.:) Stanovala sam u Studenjaku na četvrtoj godini fakulteta. Prethodno u „Patrisu“ i Studenjak mi je bio znatno bolji, naravno, ali ja zaista ne podnosim domove i ni9sam osoba za taj tip života, tako da sam jedva čekala da odem…živela sam u bloku II jedan semestar, u IV drugi i onda ponovo u II bloku, koji mi je omiljen. Menza, „klupice“ i bioskop na otvorenom, Dom kulture sa projekcijama filmova i književnim večerima, šarolik svet, ptice u ranu zoru, veliki prostor za šetnju…sve u svemu, Studentski grad je nezaboravno iskustvo. Ponoviću, iako nisam „domski čovek“, drago mi je što sam živela i u takvoj vrsti smeštaja. 🙂

    Liked by 1 person

      1. Bogami, bilo je pravo umeće – da ne kažem olimpijska disciplina, protrčati između onog drveća, a izbeći da te ptica „usreći“!:))))
        U famoznoj Menzoteci nikad nisam bila, ali sam zato u Studenjaku prvu put videla i probala legendarni pohovani kačkavalj, urbanu legendu studentskih kantina (do tada sam se ionako hranila pretežno u „3K“), zbog kojeg se četvrtkom predveče zauzimao red.:)
        Zapravo, najbolje je kad ne očekuješ ništa, ili barem ne mnogo, jer su tada šanse da se razočaraš praktično nikakve. Danas, kad mi praktično cela plata unapred ide na stanarinu, izuzev mira i samoće koju imam, studentski dani mi deluju kao u svakom pogledu veća idila, plus kuvani obrok, ne brineš o instalacijama u stanu, učenje je najveća briga…:)

        Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s