Newsletter 10: ekonomija i originalnost

Kako ste vi obično raspoloženi u ovom mesecu? Radujete se toplim bojama kojima nas priroda okružuje ili kukate što je sunca sve manje? Birate nove ukuse čajeva ili gunđate što ponovo pada kiša? Ja uživam u ukusima jeseni, čorbicama koje greju i telo i dušu, ali i izazovu koji radim. Prija mi i fizička aktivnost – prošle nedelje sam kupila patike za trčanje, ali i prostirku za vežbanje, za one hladnije dane.

Naravno da smo vam moje saradnice i ja ponovo pripremile interesantne preporuke. Poželite dobrodošlicu Neveni i Katarini, koje će nam praviti društvo u narednom periodu! Osim ideja za gledanje i čitanje ispod kariranog vunenog ćebeta, predstavljam vam blog iz moje struke kroz mini intervju, ali i jako kreativan domaći brend. Obožavaćete njihov rad, sigurna sam! Ostaje mi da vam poželim lep oktobar i prepustim vas ovomesečnim preporukama: uživajte!


3 pitanja za… Dnevnik Jednog Ekonomiste

1. Kako se rodila ideja o pokretanju bloga?

Moje zanimanje za ekonomiju i pisanje traje od početka mog studiranja. Već na prvom predavanju na ekonomskom fakultetu Univerziteta u Tuzli, znao sam da sam odabrao pravo zanimanje. Tako sam od početka, pored fakultetskih obaveza, bio jako aktivan i u vannastavnim aktivnostima. Između ostalih, učestvovao sam na nekoliko takmičenja u pisanju ekonomskih eseja. Za neke moje radove sam i nagrađen od strane Svjetske banke i drugih međunarodnih organizacija, što mi je bio znak, da tekstovi koje pišem, imaju određenu vrijednost.

Nakon diplomiranja, posvetio sam se sticanju iskustva u struci, te sam se nakon nekih 6 godina, krajem 2016, ponovo vratio pisanju, ovaj put uspostavljajući saradnju sa nekoliko portala, na kojima sam objavio nekoliko tekstova namjenjenih, prije svega mladima.

Reakcije na moje tekstove su bile odlične, te mi je došla ideja da bi bilo zanimljvo pokrenuti blog o ekonomiji, koji bi obrađivao poznate teme, na jedan drugačiji način. Tako sam svoju ljubav prema ekonomiji i praktično iskustvo, spojio sa talentom za pisanjem i kreativnošću i tako je nastao blog Dnevnik Jednog Ekonomiste.

2. Kako bi ubedio laike za ekonomiju da nam je ona važna?

Činjenica je da je ekonomija važna.  Svi se mi svakodnevno susrećemo sa mnoštvom ekonomskih problema i termina: visoke cijene, nezaposlenost, procjena vladinih mjera, tumačenje ekonomskog stanja u zemlji i svijetu, socijalna (ne)jednakost, visina plata itd.

S druge strane, svako od nas u životu ima neku svoju ulogu: od uloge žene, muškarca, djeteta, roditelja, studenta, profesionalca, kupca, prijatelja….

Sve te uloge traže da donosimo različite ekonomske odluke u različitim periodima života. Nastavak školovanja, traženje posla, prodaja, zarada, kupovina, štednja, napredovanje, razvoj, delegiranje, promocija i saradnja su samo neke od njih. Svi mi prilikom donošenja tih odluka upoređujemo koristi i štete, prihode i rashode, te se učimo da budemo ekonomični i pravimo racionalan izbor, u cilju maksimiziranja blagostanja; kako za sebe, tako i za druge. U suštini, i nema potrebe da se bilo ko ubjeđuje u to da je ekonomija važna. To bi bilo isto kao ubjeđivati nekoga da je voda – mokra ili da je trava – zelena.

Svi mi:  žene, muškarci, djeca, roditelji, studenti, kupci i profesionalci svakodnevno utičemo na ekonomiju, i zbog toga smo svi mi, na neki način, ekonomisti. 

3. Šta da očekuju oni koji zaprate tvoj blog?

Stalno sam u kontaktu sa svojim čitaocima, od kojih redovno dobijam povratne informacije i  koje smatram veoma dragocjenim. Radujem se svakom novom čitaocu i svakoj novoj saradnji. Svi koji prate moj blog mogu očekivati još bolje tekstove sa još zanimljivijim i aktuelnijim temama iz ekonomije, koje ću obraditi na sebi svojstven način. Svakako, nastavit ću i saradnju sa drugim portalima i organizacijama, sa kojima sam do sada imao odličnu saradnju i koji su prepoznali  važnost tema o kojima pišem te dali značajan doprinos u njihovoj promociji. Trenutno je blog u fazi rekonstrukcije, ali se baš na tim portalima mogu pročitati tekstovi sa bloga.


SARA preporučuje FILM: The Artist (2011)

Hajde da se vratimo skoro 100 godina unazad! Ovaj film će vam vratiti osećaj bioskopa u kome zvuk nije postojao i prikazaće vam promenu filma kroz vreme. Godine 2011. francuski reditelj Mišel Azanavisijus napravio je film koji su kritika i dodele nagrada dočekale sa velikim oduševljenjem, jer je napravljen crno-beo i većinskim delom bez zvuka, a prikazuje propast nemog filma. Nagrađen je sa čak 5 Oskara, između ostalog za najbolji film, najboljeg reditelja i najboljeg glavnog glumca.

Film prati Džordža Valentina (Žan Dižarden), koji je velika zvezda nemih filmova. Te 1927. godine pojavljuje se na premijeri svog novog filma, nakon koje odlazi da se fotografiše ispred bioskopa. Tamo je i mlada devojka Popi (Bernis Bežo), koja slučajno ispušta torbicu i saginje se da je uzme, ali je masa odgurne dirketno do Valentina, koji kao prava zvedza reaguje sasvim prirodno i od ove male scene pravi show za fotografe. Sledećeg dana Popi se pojavljuje na naslovnoj strani časopisa „Variety“ i reši da okuša sreću u filmskoj karijeri, u čemu joj Valentin pomaže. Kako vreme odmiče, zvezda nemih filmova polako gubi sebe usled pojave zvuka, dok Popina karijera sve više napreduje. (detaljnije o ovom i još nekim filmovima)

NEVENA preporučuje KNJIGU: Tvoj sam anđeo čuvar Mirjane Bobić Mojsilović

Snaga je ženskog roda. Ostaće mi ova rečenica kao pouka i poruka za sve nas, žene. Ponekad se osećamo slabo i nemoćno, ponekad se borimo do poslednjeg daha, a nekad nam treba taj jedan muškarac da se bori za nas i umesto nas. Volimo da osetimo da smo nekome važne, da možemo da se na nekoga oslonimo, ali nam jako smeta kada neko želi da ima kontrolu nad nama. Ako nekog muškaca pustimo u naš život, to ne znači da on može da sebi daje za pravo da bude naaš gospodar, direktor ili vlasnik. Ne može da kontroliše situacije, da utiče na naše izbore i da menja našu prošlost zagorčavajući nam život u sadašnjosti.

I muka je ženskog roda. Jer ko ženu bolje od žene razume? I ko bolje može da zameni sa ženom mesta od žene koja je isto preživela? Mi nismo feministkinje, niti smo čopor. Samo dajemo onoliko koliko tražimo, borimo se za uzajamno, sigurno i realno. Nije važno čime se bavimo i kakve muškarce volimo, iste su nam želje i isti snovi.

Ne, nije knjiga o tome kako nam muškarci ne trebaju i kako sve možemo same. Svi znamo da to nije tačno. Knjiga je o tome kako ljudi nisu onakvi kakvima se čine na prvi pogled, o tome kako im ne treba previše dati za pravo. Nije bitno što te volim, to ne menja stvari. I dalje sam ja, ja, a ti si i dalje ti. I ako tako može – super. I ako ne može – super. Ne može na silu. I ne može posesivno, bahato i  bezrazložno ljubomorno da bude ljubav. Ako se razumemo…

Zaljubljivanje je uvek stvar odluke. Odlučujemo u koga ćemo da se zaljubimo.To se ne dešava bez našeg dopuštenja. To se ne dešava samo od sebe, to se dešava jer mi tako odlučujemo. Jer damo sebi dozvolu da se zaljubimo.

Ovo je knjiga koju bi SVAKA žena trebalo da pročita.

KATARINA preporučuje FILM IZ ZLATNE ERE HOLIVUDA: Ball of Fire (1941)

Nekoliko godina unazad koračam stazama koje vode kroz kinematografiju zlatne ere Holivuda. Moj prvi doprinos njuzleteru biće jedan od najdražih mi filmova – Ball of Fire, odgledan nebrojeno puta.

Smešteni u rezidenciji pokojnika pod čijim pokroviteljstvom rade na opštoj enciklopediji znanja, osam profesora će nakon nekoliko godina neometanog rada naići na problem koji su prevideli – žargonski rečnik se sa godinama razvijao, te ga je bilo neophodno dopuniti. Profesor engleskog jezika Bertam Pots (Geri Kuper), predan zadatku pred sobom, posetio je sve siromašne četvrti, susreo se sa ljudima na ulici i zatražio im pomoć u objašnjavanju, a potom i dopunjavanju žargonskog rečnika. U svojoj potrazi naišao je i na klubsku pevačicu Ketrin O’Šej (Barbara Stenvik), znanu kao Šećerlema, koja će se istog dana kad sretne profesora naći u nevolji i sklonište potražiti upravo pod krovom osmorice akademika; sedmorice neženja i jednog udovca. (još sličnih filmova)

ISIDORA preporučuje SERIJU: Desperate romantics

U skladu sa paletom jesenjih boja kojima se ovih dana naši pogledi naslađuju na svakom koraku, evo jedne, u svakom pogledu živopisne, slikarske preporuke. Desperate romantics je mini-serija iz produkcijske radionice televizije BBC 2, sa šest jednočasovnih epizoda. Narator Fred Volters (fiktivni lik oblikovan spajanjem nekoliko mogućih stvarnih uzora – igra ga Sam Crane) vodi kroz priču o počecima, burnom životu i stvaralaštvu članova tzv. prerafaelitskog bratstva, po mnogo čemu prekretničkoj grupi likovnih umetnika iz Londona, sredinom XIX veka. Činili su ga Dante Gabrijel Roseti (Aidan Turner), Džon Everet Mile (Samuel Barnett) i Vilijam Holman Hant (Rafe Spall). Pored slavnog trija, priča se fokusira na njihove životne saputnice i inspiracije – čuvene modele Lizi Sidal (Amy Mason) i Eni Miler (Jennie Jacques), kao i pokrovitelja, kritičara Džona Raskina (Tom Hollander) sa mladom suprugom Efi (Zoe Tapper). Uz dosta slobodan odnos prema ovim istorijskim ličnostima, serija na živopisan način obrađuje njihove burne odnose i borbu za sticanje slave u viktorijanskom društvu. Počev od muzičke teme, do predivne garderobe, junaci istorije umetnosti oživljavaju pred nama kao svojevrsne rok-zvezde svog doba, pri čemu prednjači interpretacija veoma privlačnog i talentovanog Ejdana Tarnera (poznatog po seriji “Poldark”). U relativnoj sažetosti raspoloživog vremena, prilično dobro su predstavljene ličnosti i epoha, na dovoljno osavremenjen – a istovremeno „knjiški“ način. Ukoliko volite kostimirane drame, zanimaju vas istorija i životi velikih stvaralaca – ali u malo opuštenijem “ruhu”, pritom tražite nešto što vam neće oduzeti mnogo vremena, a zauzvrat pruža estetski užitak, ovo je prava serija za vas. (detaljnije)

Danas sam Francuskinja. Ok, uvek sam Francuskinja. ~ #mojimalisvetovi #eseldesign #ameliepoulain

A post shared by Miljana (@mojimalisvetovi) on

KREATIVAN KUTAK: ESEL design
Ljubitelji umetnosti, ali i presimpatičnih minđuša u obliku hrane ili drugih predmeta koji nas okružuju, ovo je pravo mesto za vas! ESEL design ekipa od drveta stvara izrazito kreativan nakit. Drvo se laserski seče, a onda boji akrilnim bojama. Inspiraciju nalaze u stvarima koje ih okružuju i koje su im drage, kao što su likovi iz filmova i umetnici. Upravo ove ličnosti krase njihove najupečatljivije broševe. Kako je geometrija izvor inspiracije bez granica, kod njih možete pronaći i zanimljive ogrlice minimalističkog dizajna. Odmah vas upozoravam: dugo ćete se zadržati u biranju svog idealnog komada!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s