Život u studentskom domu – da ili ne?

Svako ko je iskusio život u studentskom domu prisetiće ga se sa setom u očima i osmehom na usnama. Iz pamćenja će vaskrsnuti toliko ljudi i doživljaja o kojima se možda ne razmišlja stalno, ali imaju posebno mesto u našem srcu.

Sa druge strane, mane koje su nekada bile tako ogromne, sada deluju neuporedivo manje. No, neke se i dalje pamte. Zato je potpuno merodavno pitanje, da li su prednosti koje nudi život u domu vredne trpljenja nedostataka?

Za vreme studiranja, živela sam u dva beogradska studentska doma. U narednim mesecima ću vam pisati i o njima, ali odabir pravog doma stiže na red tek kada donesete odluku da li se uopšte upuštati u avanturu zvanu život u domu ili ne? Odgovor vas čeka između narednih redova.

NIKADA NISI SAM

Nema mesta na kojem ćeš moći da upoznaš raznovrsnije ljude od studentskog doma. Studenti koji dolaze iz svih krajeva Srbije, pa i iz inostranstva, biće tvoji cimeri i docimeri, delićeš sa njima sobu i kupatilo, menzu i čitaonicu. Videćeš druge poglede na svet, a neke od njih možda i usvojiti. Socijalna komponenta je, možda, najvažnija u prvim godinama studiranja, kada ste svi suočeni sa mnogo naglih promena. Držeći se zajedno, pomažete jedni drugima da se održite na površini i plivate dalje.

U domu imaš priliku da radiš na svojoj socijalnoj inteligenciji, zato što su ti potrebni debeli živci i ogromna doza tolerancije da bi uspeo da se prilagodiš ljudima sa kojima moraš da provodiš vreme, čak i kad to ne želiš. Naravno da se može desiti da ti zapadne divna cimerka sa kojom ćeš održavati kontakt i kada se odselite iz doma, ali se isto tako može desiti i da živiš sa labilnim osobama. Čak i ako se to dogodi, uvek možeš promeniti sobu, uz rizik da te u novoj sobi sačekaju još luđi cimeri.

Život u domu je posebna sfera i onaj ko to nije doziveo nikako do kraja ne moze dokučiti kako može nekome da se svidja da deli prostor sa mahom nepoznatim ljudima, da mora da se obuče i obuje kako bi jeo ili da ima toplu vodu uz svakodnevne restrikcije. Oni koji su iskusili, znaju da ti neznanci iz soba lako postanu neraskidivi deo vas, deleći svaki osmeh i svaku suzu. Da to moranje izlaska iz sobe svaki put znači novu priliku za upoznavanje, dobru foru ili pak korisnu informaciju.

Neosporno je da si sad u najboljim godinama za nezaboravne izlaske, a u domu ćeš imati priliku da iskusiš sve čari studentskih žurki. Tamo ćeš naći baš ono što tražiš – provod, avanturu i/ili ljubav. U nekim domovima su žurke učestalije no u drugim, što će umeti da ti zasmeta ako želiš da učiš ili se odmoriš. No, nekada ćeš se najbolje provesti baš kada ti do zabave nije – glasna muzika će ti skrenuti pažnju sa ispita koji nisi položio i podsetiti te da je život jedan, a rokova deset. Ni za čim ne vredi dugo plakati, a konstantna okruženost ljudima će se pokazati kao velika prednost u borbi sa melanholičnim tugovanjima.

Omiljeni cimeri su oni koji često idu kući i malo vremena provode u sobi. Nikad se ne zna sa koliko ćeš ljudi, zapravo, živeti; neki će često odsustvovati, neki stalno prijavljivati prenoćišta rođacima i prijateljima. Ali, ne žali unapred što će u sobi uvek biti nekoga – uz dobru organizaciju, imaćeš vreme za sebe i sve ono što voliš da radiš kada si sam.

KOLIKO KOŠTA KOMODITET?

Za oko 2.000 dinara imaš pokrivene sve troškove stanovanja. Osim toga, dom uvek nudi i dodatne sadržaje: učenje u čitaonici, ishranu u menzi, prostor za rekreaciju i prostorije za druženje. Najčešće se nalazi blizu fakulteta ili linije prevoza koja je dobro povezana sa istim.

Koliko para, toliko i muzike. Studentske sobe su premale za broj ljudi koji treba u njima da živi i minimalistički opremljene, najčešće zastarelim nameštajem. U njima se neretko pojavljuju bube. Sobe nekih domova imaju kupatila, ali u nekima moraš koristiti spratna. Topla voda nije neograničena, već se u određeno vreme, različito u svakom domu, bojleri gase. Od električnih uređaja, postoji samo minijaturni rešo, na kojem je gotovo nemoguće kuvati. Zato ste i osuđeni na menzu, Čitaonice uvek imaju manje mesta no što postoji studenata i borba oko slobodnog stola ume da bude brutalna. Nabrajanje negativnih stvari moglo bi da ide u nedogled…

Kad ne radi menza… ~ #mojimalisvetovi #lola #sestrev #miljaninelegende

A post shared by Miljana (@mojimalisvetovi) on

Naravno da nije sve tako crno. Kao i u životu, sve ima svoje mane, ali i prednosti. U čitaonici uvek možete pronaći nekoga ko će vam pomoći sa gradivom koje ne razumete ili vas podstaći da učite kada vidite kako njemu/njoj dobro ide. Možda ćete tamo pronaći i simpatiju, zbog koje ćete češće silaziti u čitaonicu, a samim tim imati više šanse da spremite ispit. Kada vam je potrebna motivacija za učenje, sve je dozvoljeno.

Menza nudi topao, kuvan obrok za simboličan iznos novca. Hrana je solidna, iako kvalitet varira među restoranima. Takođe, posle jela nema pranja sudova – ogroman plus. Menze su mnogo više od studentskih restorana – one su još jedno mesto na kojem možete proćaskati sa prijateljima ili upoznati bolje one koji vam se dopadaju, spontanije nego u dogovorenom izlasku.

Ako si mislio da male sobe nemaju nikakvu prednost, varaš se. Život u ograničenom prostoru će te naučiti kako ti je malo stvari potrebno za normalno funkcionisanje. Možda te i privuče minimalizam, koji u sve agresivnijem konzumerizmu nalazi plodno tlo za razvoj.

ISKUSTVA SU NEPROCENJIVA

Kada živiš u studentskom domu, sazrevaš sa svojom generacijom. Osamostaljuješ se brže nego kad si pod staklenim zvonom svojih roditelja. Slobodnije organizuješ svoj život – lakše podnosiš poraze, a pobede burnije proslavljaš.

Ako živeći u domu ne razviješ ozbiljne organizacione sposobnosti, nećeš nikada. Treba uklopiti toliko različitih aktivnosti, ljudi, obaveza u dan od samo 24 sata. Nećeš uvek uspeti da sve planove sprovedeš u delo, ali ćeš naučiti da prepoznaš prioritete i posvetiš im najviše vremena.

PREDNOST koju možeš steći u domu, kroz samostalnost, jeste potencijalna šansa da NAUČIŠ kako da postaneš USPEŠAN. Uspešan: donosiš samostalno odluke, znaš šta radiš i kuda ideš, greške su sastavni deo tvoga života, ali te baš briga zbog toga, IDEŠ DALJE I DALJE. To kod života sa roditeljima teško da ćeš naučiti. Barem to nećeš skontati sa 20 ili 22 godine.

Kada živiš sa porodicom, uvek možeš da računaš na najbolje savete – članovi porodice će biti i brutalno iskreni, jer imaju samo tvoju dobrobit u vidu. Sa vršnjacima nije uvek tako; često će se između vas isprečiti ljubomora i zavist, jer ste, manje ili više, jedni drugima konkurencija. Baš ta podrška na koju možeš da računaš u roditeljskom domu je ono što će te ušuškati i oslabiti tvoje instikte za preživljavanje u surovoj realnosti.

Sa druge strane, kada si sam, možeš da radiš sve što ti padne na pamet. Da, to će često biti neke stvari koje nisu najmudriji izbor. Ako imaš dobre prijatelje, podržaće te, ali će ti i skrenuti pažnju da to baš i nije ok na duže staze. Ako nemaš, malo više vremena će ti biti potrebno da se osvestiš i pribereš. Ali sve je to deo (studentskog) života, sazrevanja i odrastanja.

Kada položiš poslednji ispit i iseliš se iz doma, jedva ćeš zatvoriti kofer od svih uspomena koje si stvorio. Bićeš potpuno druga osoba, u odnosu na onu koja je u taj dom ušla. Bićeš – čovek.

Iskreno, meni je mnogo krivo što nisam bio u domu za vreme studija u Beogradu, smatram da bi time bio kompletan student. Život u studentskom domu postaje deo identiteta i ljudi se često u raznim društvenim/poslovnim situacijama prepoznaju i identifikuju, npr. „ma zezaš, i ja sam živeo u st. domu Karaburmi XY godine“.

Sada ste vi na redu! Da li ste živeli u studentskom domu kada ste studirali? Nosite li lepe uspomene ako jeste, ili se kajete što niste? Pišite mi u komentaru.

Hvala svima koji su obojili moje studentske dane i odazvali se pozivu da zašarene i ovaj tekst. Posebno hvala onima koji su tako lepo odgovarali da sam morala da ih citiram.

 

Advertisements

17 thoughts on “Život u studentskom domu – da ili ne?

    1. Hvala ti! Drago mi je što pišem o ovim temama baš kad nekome stižu na životni repertoar. Sigurno će ti se dopasti tekst iz narednog meseca. 😀 Što se tiče studiranja van svog grada, nisam potpuno merodavna, jer su moj rodni grad i onaj u kojem sam studirala 15 km udaljeni jedan od drugog. 😀 Zato sam prve dve godine putovala do fakulteta, a preostalo vreme provela u domu. Nisam merodavna da odgovaram – kad god želim, mogla sam da dođem kući. Ali, što sam duže živela u domu, ređe sam išla kući. Dešavalo se da odem jednom u dva meseca, iako sam tako blizu. 😀 Imaš dva moja teksta koja bi ti mogla biti zanimljiva, potraži ih u search polju; zovu se „Dom u domu“ i „M se vraća kući“. Možda ti odgovore na pitanje. 🙂

      Liked by 1 person

  1. Evo i mene da konačno prokomentarišem, jer sam te do sada pratila ćutke, ali sa nesmanjenim uživanjem u tekstovima, entuzijazmu, kvalitetu i brižljivosti koju ulažeš u čitav blog. BRAVO, Miljana i hvala na ukazanoj časti da ti budem saradnica na ovoj predivnoj stranici.:)
    Posebna pohvala za tekstove o studentskom životu, koji su, verujem, od neprocenjive koristi mlađim kolegama.
    Što se tiče studentskih domova, eh…mislim da moraš biti osoba kojoj to odgovara, takav vid smeštaja. Bogat društveni život, ali skučen prostor, nedostatak privatnosti, mira i tišine za učenje, često nemogućnost da biraš cimere, pa ti naleti ko zna kakav „slučaj“….sve su to prednosti i mane, od kojih posle nekoliko godina pamtiš samo one bolje stvari.
    Ja sam stanovala i u privatnom smeštaju i u domu…preferiram prvu opciju, jer sam po prirodi povučena i vapim za ličnim prostorom, slobodom koju nikad nisam imala, budući da i kod kuće celoga života delim sobu…stanovala sam u domu tri godine, morala sam preći zbog finansijskih problema mojih, ali ga nisam volela, bilo mi je čak užasno. Dovijala sam se na razne načine da to pregrmim i učila k’o luda, između ostalog, kako bih što pre stekla samostalnost. To, nažalost, nije došlo, nego povratak kući i nezaposlenost, ali dobro…
    Moj prvi dom bio je „Patris Lumumba“, katastrofa, trokrevetni sobičak i zajedničko kupatilo, užasne cimerke…da bih posle prešla u Studenjak, gde je bilo OK – drugi blok, pa četvrti, pa opet drugi.
    Na masteru sam ponovo iznajmljivala stan, neuporedivo drugačija priča. E, da, na prvoj godini sam stanovala u sobi jedne beogradske penzionerke, još gori horor od doma…ali, kad sve to prođe, kao što rekoh, pamtiš samo dobre strane.:)

    Liked by 1 person

    1. Hvala ti, draga Isidora! Drago mi je što mi je stigao prvi komentar od tebe; kad god čitam Sarine tekstove, pročitam i tvoj komentar, uživam u njima koliko i u njenim tekstovima. 🙂
      Upravo to je i bio cilj pokretanja tog studentskog odeljka – ima tekstova po internetu, ali malo. Najčešće su nekako bezlični. Kako je studiranje jedan od mojih malih svetova, naravno da se našlo ovde. 🙂 Baš sa namerom da olakša nekome ko će slučajno naići na tekst kad mu je to najpotrebnije.
      Svraćala sam u (sređeni) Patris, Karaburmu i Penezić, ali sam živela u Studenjaku i Loli. Pisaću o tim domovima posebno, ovaj tekst je bio više uopšten.
      Ne znam da li bih mogla da živim sama, ali podstanarske sobe su mi uvek užasno zvučale, nikad nisam čula dobra iskustva. Ne mogu to ni da zamislim, da živim sa nekim nepoznatim. Možda zvuči paradoksalno, pogotovo pisati tako nešto ispod ovog teksta, ali nije baš isto. 🙂

      Свиђа ми се

  2. P.S. Menza mi je uvek bila jedna od boljih strana studentskih povlastica, em povoljno, em te nauči da voliš neku hranu, em sretneš mnoge ljude. 🙂 Ja sam od retkih koji obožavaju „3K“, bila mi je najbliža faksu (Filološki), pa sam tamo išla od početka i, eto, ostade navika.
    I svirke ili bioskop na otvorenom „kod klupica“, Dom kulture Studentski grad, ptice u rano jutro – koliko god nesnosne…:)

    Liked by 1 person

    1. Bila sam par puta u 3K, ali nemam nekog favorita među menzama – najveće porcije su u Rifatu, u Loli sam uživala u bureku, a u Studenjaku mi se sviđa sama okrugla menza. Slaba sam na okrugle prostorije. 😀 Možda bi trebalo tekst o menzi da napišem, nisam planirala, ali ina materijala. 🙂
      Nisam verovala da će mi ptice nedostajati, ali u pravu si, sad se i njih prisećam sa osmehom. 🙂 Obavezno ih ubacujem u tekst o Studenjaku.

      Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s