Čovek je životinji vuk

Nije nam bilo teško da se identifikujemo sa Gruzijom, koju su u junu pogodile poplave. Na stranu ekonomska šteta koja je tada nastala i ljudske žrtve do kojih je došlo; desilo se još nešto strašno – poplavljen je zoo vrt. Mnogo životinja se udavilo, a one koje su pobegle postale su potencijalna opasnost za građane. Specijalne jedinice su uspavale one koje su snimile kamere. Većinu su ustrelili; mnogo više nego što je to bilo neophodno. Jedna od ljudskih žrtava u ovom teškom periodu nastala je od strane uplašenog tigra. Svih tih žrtava, i ljudskih i životinjskih, ne bi bilo da životinje nisu otrgnute iz životnog okruženja i zatvorene u malom prostoru države čiji prirodni stanovnici – nisu. Svakako da su zoološki vrtovi produžili životni vek nekim životinjama. Pomogli su u očuvanju određenih ugroženih vrsta. Ipak, svako bi pre odabrao da proživi svoj život kako želi, koliko god da traje, nego da ga provede zatočen u malom prostoru. Zašto onda mislimo da bi životinjama bilo drugačije? Ako uradimo cost-benefit analizu, rezultati nas neće šokirati – bolje bi bilo da zooloških vrtova nema. Kada ljudi ne bi ubijali životinje u divljini, naravno.

psi (1)
potpisujem i fotografiju

Na potpuno suprotnim osnovama zasnovan je koncept safarija. Ljudi dolaze na teren životinja i posmatraju kako bi trebalo da izgleda njihov život u prirodnom staništu. Ako u to prirodno stanište spadaju džipovi puni turista. Podseća na „reality show“ programe u kojima kamere zamenjuju pomenuti džipovi, zar ne? Ukusi ljudi se razlikuju, neki više vole „Velikog brata“, a drugi „Survivor“. Tako će se prvi zadovoljiti škljocanjem aparata dok prolaze pored lavova, a drugi će želeti da se uključe u igru na život i smrt, čije korake i životinje i ljudi od pamtiveka znaju – lov. Lov je iz aktivnosti neophodne za preživljavanje postao jedan od aristokratskih hobija. Postoji i trofejni safari lov, u kojem od ruke ljudi strada oko sto hiljada afričkih životinja godišnje. Tako je početkom jula ove godine Valter Palmer platio oko 50.000 dolara lokalcima, koji su namamili hranom lava i izveli ga izvan okvira Nacionalnog parka. Palmer ga je prvo ustrelio samostrelom, a posle četrdesetosatnog mučenja dokrajčio mecima iz puške. Naravno, sledilo je odrubljivanje glave i dranje kože. Možda bi sve to prošlo neopaženo da taj lav nije bio Sesil, simbol Zimbabvea. Kada ga je ubio, planeta se okrenula protiv njega. Ljudi su iskopali Palmerove slike u kojim pozira pored ubijenih medveda, nosoroga, leoparda, bizona. Ispred njegove stomatološke ordinacije ostavljene su plišane životinje i poruka „Kukavice!“. PETA mozda preteruje kada traži da „zubar bude izručen, osuđen i ako je moguće obešen“, ali bi se svako iole human složio sa njima u poenti – kakav si to čovek ako se iživljavaš na nedužnoj životinji?

Nikome više prva asocijacija na Evropu nisu ni ekonomska kriza u Grčka, ni politička situacija u Ukrajini. Svet od proleća, koje nazivaju arapskim, bruji o novoj velikoj seobi – sa Bliskog istoka u zapadnu Evropu. Izbeglice ne idu u bogate arapske zemlje jer je preteško ući, večite obećane zemlje Kanada i SAD su predaleko, te Nemačka postaje cilj sve većeg broja izbeglica. Zašto bi neko čuvao ovce u Mongoliji, zemlji koja je najređe naseljena na svetu, kada može da živi mnogo bolje u Nemačkoj? Činjenica da ne beže svi da bi očuvali, već da bi unapredili život, uz onu da je mali procenat migranata zapravo iz Sirije, navodi na zaključak da je ovo ekonomska migracija. Svako se sa nastalim problemom bori na svoj način. Mađarska gradi zid da bi zaustavila ulazak u Evropsku uniju. Slovačka odbija da primi muslimane jer nema nijednu džamiju. Češka ne želi da primi nikoga, spremajući čak i vojsku za odbranu granice. Francuska i Nemačka odlučuju da prime najveći broj njih, dok će najmanji broj primiti Kipar i Malta, shodno kapacitetima. Pojedine države blokiraju železnički saobraćaj u pokušaju da zaustave priliv ljudi; druge otvaraju vanredne linije da bi narod transportovali preko granice. U svim tim zemljama ima ljudi koji se protive ulasku i useljavanju izbeglica na njihovu teritoriju. Isto tako, ima i onih koji se zalažu za pomoć i samilost, onih koji viču „ne tretirajte ih kao životinje“. Ali, zar se takvom izjavom ne odobrava indirektno loše ponašanje prema životinjama? Možda je još bitnije pitanje – zašto? Sve dok tako mislimo i ponašamo se, ni prema ljudima nećemo biti bolji. Samim tim, neće ni oni prema nama.

MonopolList, br. 99, str. 29 – uvodnik
Follow my blog with Bloglovin

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s