Možeš li ostati svoj?

Kada bi vas neko pitao da li ste skloniji da stojite iza svog mišljenja ili da se priklonite mišljenju koje zastupaju svi koji vas okružuju, većina bi odgovorila da se na njihovo mišljenje i njih same teško može uticati. Ali, kada bi vas grupa obavila svojim lepljivim pipcima, malobrojni su oni koji bi se čvrstog stiska oslobodili. Veći deo bi se stopio sa masom.

Zamislite sledeću situaciju: ulazite u lift, okrećete se ka vratima, kao i uvek, to je radnja koju mahinalno uradimo. U liftu je već nekoliko ljudi, i posle par spratova, oni se okreću na levu stranu. Da li biste se okrenuli i vi, iako to nema nikakvog smisla? Ne? Pa ipak, ljudi su se okretali, i ne samo to – ako su nosili šešir, a bile su to pedesete godine prošlog veka kada su se šeširi nosili mnogo više nego danas, skidali su ga sa glave kada bi videli da ih skidaju i ostali muškarci, iako to nije uobičajeno ponašanje u liftu. Dakle, ljudi su najčešće potvrdili sumnje Solomona Eša (Solomon Asch), naučnika koji je sproveo ovaj eksperiment – skloni smo prihvatanju ponašanja koje ima grupa, čak i kada ne možemo ni sebi ni drugima dati logično objašnjenje zašto to radimo. Bilo je izuzetaka, naravno. Bilo ih je i kada je eksperiment ponovo sproveden decenijama kasnije, sa blagom izmenom – ljudi su već stajali okrenuti leđima vratima lifta. Učesnici u eksperimentu su prvo stajali okrenuti ka vratima, ali su se lagano okretali ka paralelnom zidu lifta, i posle samo tri, četiri sprata završavali okrenuti za 180 stepeni. Deo sa šeširom je zamenjen puštanjem muzike u liftu a ljudi koji su skidali šešire ljudima koji su počinjali da đuskaju kada bi muzika počela. Naravno, ispitanici su se pridruživali neočekivanoj žurci kao da se dešava svakog dana.

Podležemo konformizmu da bismo se uklopili i dopali ostatku grupe, da bismo bili u pravu (bićemo u pravu ako tvrdimo da je tačno ono što i ostali smatraju tačnim), da bismo se uklopili u određenu socijalnu ulogu koju treba da odigramo.

Još jedan poznat opit ovog naučnika je takozvani eksperiment sa linijama. Dolazite u prostoriju znajući da ćete učestvovati u psihološkom eksperimentu, ali, naravno, ne znate da je reč o ispitivanju konformizma – govore vam je da je reč o donošenju vizuelnih sudova. U prostoriji je još sedmoro ispitanika, podmetnutih – i oni su deo eksperimenta. Psiholog u jednoj ruci drži tablu na kojoj je linija određene dužine, a u drugoj tablu na kojoj su tri linije različitih dužina. Zadatak je povezati liniju sa prve table sa jednom od tri linije sa druge. Pritom se jasno vidi razlika između linija. U početku svi ispitanici daju iste i tačne odgovore. Odjednom ispitanici počinju da daju pogrešne odgovore, ali, svi su usaglašeni oko pogrešnog odgovora. Nalazite se u čudu. Znate da je odgovor pogrešan, nije vam jasno zašto svi ostali tvrde da je tačan, i, vremenom, popuštate i priključujete im se. Tihim glasom govorite ,,be’’, iako znate da je tačan odgovor ,,a’’. I ovde je bilo izuzetaka koji su nastavljali sa davanjem tačnih odgovora, neosetljivi na pritisak koji im je grupa nametala.

A ŠTA JE TO KONFORMIZAM?

92
izvor: google

Pod pojmom konformizmam podrazumeva se promena verovanja ili ponašanja pojedinca da bi se uklopio u grupu. Ove promene mogu biti posledica stvarnog ili imaginarnog društvenog pritiska. Pojedinac se toliko trudi da se prilagodi okruženju da gubi kreativnost i samostalnost, protivi se promenama i napretku. Postoje različiti tipovi konformizma; pojedinci se mogu potpuno stopiti sa grupom, prihvatajući njene poglede i usvajajući ih kao svoje. Neki će, sa druge strane, javno prihvatiti mišljenje grupe a privatno će se i dalje držati svog.

Otkriveno je da su pripadnici zapadnih kultura skloniji samostalnosti i, samim tim, manje skloni upadanju u zamke konformizma. Istočnjačke culture su, pak, kolektivističke. U njima pojedinci više vrednuju potrebu za pripadnošću porodici i drugim socijalnim grupama od sopstvenih potreba, i samim tim konformizam ima jak uticaj.

PODVLAČENJE CRTE

Očekujete da u zaključku pročitate savršenu formulu za odupiranje uticaju mase? Naravno, formula ne postoji. Niko vam ne može reći kako da ostanete svoji i razmišljate svojom glavom. Nekada ćete svesno, a nekada nesvesno podleći pritisku grupe. Nekada ćete, pak, prepoznati šta se dešava i biti dovoljno snažni da ostanete pri svom mišljenju. Najvažnije je da se osećate dobro šta god da radite. To je siguran znak da ste na pravom putu.

MonopolList, br. 92, str. 31

Advertisements

2 thoughts on “Možeš li ostati svoj?

  1. Kako se društvo razvija, prestalo je da napreduje, sve je više komformizma, sve više straha od odbačenosti.
    Da ne bih izbegla uklapanje u grupu koja mi ne odgovare, često pribegavam tajansvenom ćutanju, ja sam tu negde koliko moram biti, ali sam i napolju. Ne pripadam nigde.

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s