Razglednica iz Aranđelovca

Sedela sam pored svoje torbe najtoplijeg dana u godini. Ne dugo, naravno, jer se Nervoza koja mi je u prethodnim satima šaputala vratila. Pokušala sam da je oteram, ali nije htela da ide. Praviću ti društvo dok čekaš, ulagivala se. Izletela je kroz prozor automobila par minuta kasnije, uplašivši se radija pojačanog kada je počela pesma Sunčan dan.

Deliće toliko drugih mesta sam videla gde god okrenem glavu. Vidi, zgradice kao ona u Nišu, u kojoj je živela nana Mira! A ovaj trg, tako podseća na Zemun! A tek ova ulica, ma kao da je preslikana iz Pančeva! Možda sam, zapravo, u nepoznatom gradu videla ono što poznajem, pokušavajući da se prilagodim jedinstvenoj situaciji u kojoj sam se obrela? Aranđelovac je me je gurkao nestrpljivo dok sam se borila sa Mozgom, jedva čekajući da me upozna.

I upoznali smo se. Rekla sam mu da mnome teku litri makedonske i srpske krvi, da ne volim kad me neko zeza niti da pijem kafu. Saznao je da se budim jako gladna i da volim kišu jer mi se od nje uvije kosa (ne toliko da je morala svakog dana padati, hvala lepo). Sam se sa sobom utrkivao postavljajući mi brojna pitanja, a na ona o sebi nije odgovarao. Zato sam ja morala njega da upoznam izokola, sa jednom toplom muškom rukom oko svoje. Zaranjali smo i osvajali vrhove, ljubili se između belih figura i užurbanih ljudi, spavali i budili se i kretali u nove, unikatne dane. A Aranđelovac, on je podržavao tu mladalačku ljubav koja se u njemu odigravala, sa širokim osmehom na belom licu.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s