Budi čovek – pomozi

Šta biste uradili kada biste naišli na osobu koja je u opasnosti? Potrčali da pomognete? Čekali da neko drugi načini prvi korak? Na sreću, većina se nikada neće naći pred ovakvim testom, ali mnogi koji se jesu našli – pali su.

BROJNI SU PRIMERI NELJUDSKOG PONAŠANJA…

Šezdesetih godina prošlog veka, žena koja se noću vraćala sa posla, izbodena je blizu svoje zgrade. Dozivala je u pomoć, par svetla se upalilo, jedan čovek je viknuo da ,,ostavi tu devojku na miru’’. Napadač je pobegao a žena pokušala da ode do svog stana. Gubi previše krvi i pada ispred zgrade, a napadač se uskoro vraća i dokrajči je.

Tridesetak godina kasnije, devojka okrzne automobil srednjoškolca, ragbiste, i produži kao da se ništa nije dogodilo. Ubrzo su oboje na zaglavljeni u gužvi na mostu, on je izvlači iz njenih kola i 25 minuta udara, dok ostali ljudi nepomično sede u kolima. Dva puta je uspevala da mu pobegne, ali ju je dva puta stizao i nastavljao sa udarcima. Kada pobegne treći put, izbezumljena, skače sa mosta. Niko ne reaguje, a policiju, čija je stanica na drugoj strani mosta, niko od 40 ljudi koji su imali mobilne telefone ne zove dok se devojka nije bacila, i dok nije bilo kasno.

Dosta je primera iz poslednjih godina, takođe. U Kini je dvogodišnju devojčicu pregazio kamion i pobegao. Za 7 minuta, 17osoba je prošlo pored i nije reagovalo. U Indiji je 20 osoba na sred ulice 30 minuta napastvovalo jednu devojku. Niko se nije zaustavio niti pozvao policiju.

89
ilustracija: Branka Čvorović (fb: Karikature po porudžbini)

DAJMO REČ NAUČNICIMA

Posle prvog slučaja, brojni naučnici počeli su da se bave ,,efektom posmatrača’’ (bystander effect). Da bi potvrdili ono što je praksa već pokazala kao tačno, sproveli su niz eksperimenata. Jedan od njih privukao je dosta pažnje.

Ispitanici su navodno pozvani da bi ocenili neke video trake. Podeljeni u dve grupe; pola njih je bilo je samo u sobi, dok je ostatak u sobi bio sa još dve osobe. Svi ispitanici su u hodniku, pre no što su u sobe ušli, prošli pored čoveka na merdavinama. Par minuta od početka gledanja snimaka, simuliran je zvuk padanja merdavina i jaukanja čoveka. Ljudi koji su bili sami u sobi bi sačekali par sekundi, pa bi otrčali da vide da li je čovek dobro. 80% njih je tako uradilo. Oni koji su bili u grupi (a grupu su činili glumci kojima je rečeno da ne reaguju kada čuju zvuk pada), pogledali bi preostale članove grupe. Na licima im se videlo čuđenje zbog izostanka reakcije i želja da se pomogne… Ali, ostali bi na svojim mestima. Tek 20% njih je ustalo da ipak proveri šta se dešava, uprkos nereagovanju okoline. Jedan od tih izuzetaka izjavio je posle eksperimenta da je osećao kako je sve na njemu pošto je bio jedini u blizini i da mora da proveri da li je sve u redu sa čovekom koji je pao, kao i da nije uvek ispravno ono što okolina radi.

Zaista, eksperimenti su potvrdili da nije sigurnost u brojevima, već problem. Za osobu kojoj je pomoć potrebna, naravno. Naučnici su došli do još par zaključaka. Na primer, mišićavi ljudi su manje skloni da pomognu, zato što se plaše da će pogrešno proceniti situaciju i biti ismevani ako pomognu  a pomoć nije potrebna. Nekada nema razlike među polovima, a nekada se razlike uočavaju – muškarci češće pomažu ženama ili kada su u pitanju neke opasne situacije, a žene češće od muškaraca pomažu deci. Ono u čemu se naučnici slažu je sledeća tvrdnja – karakteristike situacije važnije su od tipa ličnosti i osobina koje tu ličnost krase. Mnogi ljudi bi želeli da pomognu, ali je njihovo delanje zavisno od mnogo faktora. Nažalost, najčešće prevlada hipnotisanost nereagovanjem gomile.

Svi mi možemo da govorimo da bismo pomogli ako se nađemo u sličnoj situaciji, ili da bismo barem pozvali policiju… Ali, ako reakcije izostaju kada besni pojedinci nasrnu i prebiju BUS PLUS kontrolore i vozače, šta očekivati u dramatičnijim situacijama. Ako se u sličnoj situaciji nađete, naučnici savetuju da odaberete jednu osobu u gomili, gledate je pravo u oči i zatražite pomoć. Dovoljna je jedna osoba da pokrene ostale, a zajedno mogu da zaustave napadača.

MonopolList, br. 89, str. 30

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s