Lepa reč i gvozdena vrata otvara

Grafički dizajner iz Izraela je napravio poster kojim je izrazio misljenje o sukobu sa Iranom. I svet je zaplakao.

BEŠE TO 14. MARTA 2012. GODINE…

Roni Edri (Ronny Edry) imao je dan kao i svaki drugi. Probudio se, otišao u prodavnicu. Čuo je razgovor prodavca i jednog od kupaca. Nagađali su koliko će projektila biti bačeno na Iran. Inače, Izrael i Iran su već desetak godina u predratnom stanju, ljudi su uplašeni i žive u neizvesnosti. Edri je došao kući i uradio ono što najbolje može – napravio poster. Slici na kojoj drži ćerku u rukama, a ćerka u svojim rukama drži malu izraelsku zastavu, dodao je reči ‘’Iranci, nikada nećemo bombardovati vašu zemlju, volimo vas’’ (Iranians, we will never bomb your country, we heart you). Onda je stavio sliku na fejsbuk i otišao da spava.

Probudio se usred noći i video gomilu crvenih tačaka, tj. notifikacija i poruka, uglavnom od ljudi koje nije poznavao. Začudio se, prvo, zato što njegovi prijatelji obično ignorišu postere koje stavlja na fejsbuk, a drugo, zato što je dobio mnogo poruka od ljudi iz Irana. Izraelci ne poznaju Irance i nemaju ih u prijateljima na fejsu. Ali, slika je stigla i do njih, i oni su osetili potrebu da odgovore, da sa Edrijem podele svoje mišljenje i emocije koje su ih obuzele. Bilo je tu raznih poruka. Jedna devojka iz Irana napisala je da je pozvala svoju porodicu da vide sliku i da svi sede oko kompjutera i plaču. Druga je napisala da je vaspitana da svakog dana gazi po izraelskoj zastavi na ulazu u školu, ali da je promenila mišljenje kada je videla poster i da sada voli tu plavu, tu zvezdu i tu zastavu.

88
izvor: google

Kada je Edri video šta je sve jedna slika izazvala, rešio je da napravi još postera. Pitao je prijatelje, komšije, studente da li žele da ih slika i napravi poster sa tom slikom. Ljudi su pristajali. Onda su počeli da se javljaju Izraelci koje nije poznavao. I oni su želeli da poster sa svojom slikom. I oni su želeli da daju doprinos ovom slučajno nastalom pokretu. Ni oni nisu želeli rat, niti mrzeli Irance. Edri je pozvao kolege da mu pomognu sa pravljenjem postera, jer nije uspevao sam da ih napravi.

ODGOVOR IZ IRANA

Ubrzo su Iranci odgovorili svojim posterima. Slike sa porukama mira stigle su u Izrael. Sama religija ljudima iz Irana brani otkrivanje pojedinih delova tela, ali i svojim stidljivim slikama Iranci su uspeli da odgovore na izraelske i da poruče da ni oni ne žele rat, da ni oni ne mrze Izrael i ljude u njemu. To više nije bio samo monolog Izraela. Uspeli su da uspostave komunikaciju.

Šta je onda bilo? Napravljene su brojne stranice na fejsbuku. Prve su bile Izrael voli Iran i Iran voli Izrael, ali kako su posteri kružili planetom, tako su zemlje u koje su posteri i poruke mira stizali počele da prave svoje stranice, pokušavajući da daju podršku. Ljudi koji su se sprijateljili na tim stranicama, upoznali su se i lično veoma brzo. Mešoviti parovi slali su svoje slike stranicama, a ljudi su ih ohrabrivali da izdrže sve prepreke koje pre njih mogu stavljati porodica i prijatelji. Svakoga dana su ljubav i mir bili sve jači.

Izrael voli Iran (Israel Loves Iran) je javna kampanja i društveni medijski pokret koji teži ujedinjenju Izraelaca i Iranaca i unapređivanju mira između ove dve zemlje.

Roni Edri trenutno vodi novu kampanju pod nazivom Nisam spreman (Not ready) – na slike dodaje tekst ‘’Nisam spreman/na da umrem u vašem ratu’’ (Not ready to die in your war).

A KOD NAS…

Jednom sam se našla u čudnoj situaciji; trebalo je da se javim Bosancu koji živi u Kanadi i nisam znala na kom jeziku da to uradim. Uspeli smo da stupimo u kontakt, i htela sam da mu kažem za svoju nedoumicu, da nisam znala da li da mu pišem na engleskom ili na… Tu sam zastala. Kako da kažem srpskom kada je on iz Bosne? Ili, kako da kažem bosanskom, kada ja taj termin ne koristim? Na kraju sam samo napisala – našem. Naš jezik. Kratka reč, ali i sada izaziva neku toplinu, kao da smo povezaniji kada se tako napiše. Možda je to i bio cilj sukoba na ovim prostorima. Ne samo rascepati državu fizički, već i razdvojiti ljude, učiniti da misle da se ne razumeju. Ne znam, niti mogu da razumem toliku mržnju koju mladi ljudi, čak i deca, gaje prema određenim nacijama, niti mržnju kojom te nacije uzvraćaju. Govorim o onima koji su se rađali kad i sukobi na našem prostoru, koji osim priča uz koje su odrasli, ne znaju ništa. Kada se pojavi slika zagrljenih navijača, Srba i Hrvata, ljude ispuni bes, a ne sreća. Nije bilo ništa drugačije kada je slika poljupca Hrvatice i Srbina kružila internetom, slika nastala kada je neka starica pitala devojku kako može da hoda pored Srbina, a devojka se okrenula ka njemu i poljubila ga.

Izrael i Iran daju sjajan primer svima, pa i nama, ali mi se čini da će mnogo vremena proći pre nego što će se neke stvari u brojnim glavama promene.

MonopolList, br. 88, str. 32

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s