M se vraća kući

Prvo sam svaki vikend provodila kod kuće. Boravci u domu produžili su se na deset dana, pa na dve nedelje, a poslednji se oteo kontroli. Volim što živim u Beogradu iz mnogo razloga, ali toliko je stvari zbog kojih volim da svratim kući.

Volim nostalgiju koja me obuzme nekada i dok šesnaesticom prolazim kroz Bulevar despota Stefana, trasom kojom sam dve godine išla svakodnevno, a bez izuzetka kada prelazim most na Tamišu i dok koračam poznatim ulicama.

Volim što se uvek nešto promeni, skele se sklone i vidim novu zelenu fasadu ili se otvori nova radnjica, iako me to malo i rastužuje.

Volim što me se roditelji užele i jedva čekaju da se vratim.

Volim svoju ogromnu crnu direktorsku fotelju u kojoj sedim sklupčana zato što sam dovoljno mala da mogu da skrstim noge u turski sed u njoj.

Volim što me uvek sačeka neko slatko iznenađenje. I sređena soba.

Volim što mogu da grlim sestru po ceo dan iako mi ona uzvrati svaki peti zagrljaj.

Volim što se zavučem pod svoj nežan i savršen jorgan i što zaspim odmah, osećajući se kao da sam zaronila u oblak.

Volim što sam ponovo u svojoj sobi, okružena slikama koje sam dobijala i sama birala.

Volim svoju oglasnu tablu i sve i svašta prikačeno na nju: citate i nalepnice sa motivima Pariza i fotografije i ogrlice i našne i želje i podstičuće poruke i slike iz novina koje mi sestra krišom kači.

Volim što maštam na mestu u kojem sam doktorirala maštanje.

Volim mir koji osećam, i nemir koji me posle dva dana obuzme i tera nazad.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s