Sreću svoju sa sobom nosim

Pre oko godinu dana, ne svojom voljom, bila sam svedok jednog događaja na našem fakultetu. Dve koleginice su ćaskale i upoređivale brojeve bodova koje su osvojile na kolokvijumu. Dodatni komentar jedne od njih bio je ,,Položila sam zato što sam ponela moj srećan privezak, evo, sad ću da ti ga pokažem, da vidiš kako je lep. Em lep, em donosi sreću!’’ Zamislila sam se i zapitala, da li je zaista tako.

BROJNE NEOBJAŠNJIVE PRIČE

Svako od nas verovatno ima neku priču o amajlijama, ličnu ili tuđu. Moja je vezana za mali, žuti privezak za mobilni telefon u obliku automobila. Spazila sam ga u gomili đinđuva u Grčkoj, par nedelja pre polaganja vozačkog ispita. Ubedila sam majku da mi ga kupi, uz reči da će mi doneti sreću na polaganju. I zaista, položila sam iz prvog pokušaja, iako je gotovo dva meseca prošlo između kraja moje obuke i polaganja. Žuta amajlija delovala je i u rukama drugih ljudi – moja sestra je, dve godine kasnije, odmah položila. Da to nije do gena ili autroškole navodi sledeći događaj – prosledila sam privezak dečku, koji ga je stavio u džep i položio, iako je već padao pet, šest puta i imao pauzu od par meseci između poslednja dva izlaska na ispit. Isto je bilo i sa jednim drugom, čijem je polaganju prethodilo sedam neuspešnih pokušaja.

AMAJLIJE SU ODUVEK TU

61Zsvdj7lbL._UY395_
izvor: google

Od davnina su ljudi različitim predmetima pripisivali magijska svojstva i nazivali ih amajlijama. U Starom Egiptu, kada bi faraon bio balzamovan, između zavoja u predelu grudi stavljane su i amajlije, da ga čuvaju u zagrobnom životu. Te amajlije bile su u obliku bube skarabeja, balegara, koji je bio simbol ponovnog rađanja zbog kotrljanja lopte od balege, što je Stare Egipćane podsećalo na boga koji sunce kotrlja preko neba. Nosiocu je skarabej donosio moć ’’večnog obnavljanja života’’. Jedna od poznatijih egipatskih talija je i ank, koji je takođe pronađen u brojnim grobnicama. Za razliku od skarabeja, ank je stavljan blizu nosa jer je simbolisao vezu između daha i života.

I danas se veruje da potkovica, detelina sa četiri lista, zečija šapa i još mnogo drugih predmeta donose sreću.

Kinezi se, pak, vode brojnim pravilima za popravljanje životnih situacija pomoću premeštaja nameštaja u kući ili ubacivanja amajlija u prostorije. Disciplina koja okuplja ta pravila zove se feng šui, a najpoznatija je tronoga žaba koja leži na gomili novčića i najveći drži u ustima. Veruje se da ova amajlija donosi blagostanje, čuva već stečeno bogatstvo i štiti od loše sreće.

Amajlije su nekada pravili razni vračevi, druidi, šamani… Danas možemo u najvećim svetskim religijama pronaći ostatke nekadašnjih talismana koji imaju poreklo iz mnogobožačkih društava. Na primer, hrišćani nose krstiće oko vrata, i brojanice. Brojanice koriste i muslimani, ali veruju i da će ima amajlija u obliku plavog oka  pomoći da se sačuvaju od urokljivih pogleda. Amajlija je poznata pod brojnim imenima; u Turskoj je zovu tursko oko, u Grčkoj, koja je pravoslavna država prepuna ovih amalija, grčko oko. Najčešće se, pak koristi ime na turkom, nazar, a zanimljiva je i činjenica da se plavo oko nalazi na repu aviona turske kompanije Fly air. Semitski narodi imaju hamsu, amajliju u obliku ljudske šake sa okom na dlanu. Pošto sa ovih prostora potiču sve tri velike religije, u svakoj od njih hamsa ima drugo ime: kod muslimana naziva se Fatimina ruka, kod Jevreja Mirjamina, kod hrišćana Marijina.

Kod nas je beli luk poznat ne samo kao sredstvo koje nas štiti od vampira, već i kao jedna od amajlija koje su majke davale sinovima koji kreću u vojsku. Čak i danas na put neki ne kreću ako sa sobom nemaju beli luk.

Ipak, ne veruju svi u moć koju predmeti mogu imati. Jedan poznati filozof je bio u obilasku pomorskog muzeja. Vodič je grupu doveo do skupine raznoraznih predmeta i objasnio da su to amajlije ljudi koji su preživeli brodolom. Filozof je tada upitao kada će videti amajlije onih koji brodolom nisu preživeli.

O ČEMU SE, ZAPRAVO, RADI?

Kada vežemo crveni končić oko ruke ili noge ili ponesemo sa sobom ,,onaj srećan privezak’’ na ispit, opustimo se. Prestanemo da razmišljamo o mogućnostima da se događaji završe negativnim ishodom i preplave nas pozitivne misli. Pojača se osećaj vere da će se sve završiti kako želimo da se završi. Upravo su pozitivne misli i vera ono što nam je neophodno da bismo zaista položili ispit, smuvali devojku ili dobili posao. Lakše nam je da verujemo da se dobre stvari dešavaju zato što smo poneli taliju sa sobom, nego da imamo vere u sebe i svoje sposobnosti. Sve dok ne ojačamo dovoljno psihički, kao ličnost, nosićemo sa sobom predmete kojima pripisujemo moći koje oni nemaju.

MonopolList, br. 88, str. 38

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s