Februarski miljenici

Mesec pun preokreta, popodnevnog sunca koje siluje moj prozor pa ga pustim u sobu kad je baš navalilo da uđe, dugih razgovora i kratkih pogleda, rastumačivanja signala, muzike i vetra…

Miris. Može li to biti miris zime? Znate na šta mislim – na onu hladnu oštrinu koju osetim kada otvorim prozor i udahnem novi dan.

Sluh. Išla sam na jednu super svirku, slušala bend svog dečka i đuskala i pevala i sve… Posle toga smo bili na piću, izvadili su gitaru i svirali, smenjivali se za istom… Veliki utisak na mene ostavio je i violinista u Knez Mihajlovoj dva dana kasnije. Vetar u meni i oko mene, note iz zvučnika i one koje je on svirao, izmamile su mi suze. Ne znam ime pesme, na žalost. Bila je poslednja na repertoaru, a ja sam je ranije čula na nekoj reklami. Zbog moje neobrazovanosti će pesma meseca biti I need my girl  grupe The National  koju sam otkrila i intenzivno slušala poslednjih dana ovog meseca.

EDIT: Saznala sam ime melodije koju je violinista svirao, igrom slučaja – Nessun dorma.

Ukus. Nešto najlepše što sam ovog meseca okusila bile su ručno pravljene čokoladne praline koje pripremaju naši ljudi koji su izučili zanat u Švajcarskoj, pa se vratili. Dobila sam ih za Dan zaljubljenih, bile su mi večera tog dana i doručak narednog.

potpisujem i fotografiju

Dodir. Uvek ćeš imati najlepše oči. Jedna od poslednjih rečenica prve ljubavi.

Vid. Volim kad naiđem na ovakve male rajeve. Stepenice, nadstrešnice, veš i sunce, šarenilo i uspavanost…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s