Mačići za udomljavanje

ponosni sam autor fotografije

Pre tačno mesec dana, majka me je poslala da bacim đubre i kupim nešto u prodavnici. Približavala sam se kontejnaru i začula maukanje. Nije to bilo ništa nauobičajeno – mnogo mačaka se tu vrzmalo. Naravno, nisam imala mira. Bilo je tu blata klizavog od kiše, ali sam ja svejedno morala da odem i vidim mače. Bila sam zapanjena kada sam videla kako je malo. A tek kada sam videla da ih ima još! Tada sam shvatila da su mačići, zapravo, ostavljeni. Produžila sam do prodavnice, sa suzama u očima. Vratila sam se kući, uzela fotoaparat i otišla da slikam mačiće. Tek kada sam škljocnula par puta videla sam da je na ovoj gomili jedno belo i dva crna mačeta – bila je noć pa to nisam mogla da vidim ranije. Jedna žena je pogledala u mom pravcu, pitajući se zašto tu čučim. Pomerila sam šareno mače pored braće (i sestre?) i nazvala dečka. Nadala sam se da će moći da barem jedno spase hladne i sigurne smrti i odnese ga kući. Naravno da nije mogao – ima psa  i živi u domu pa o mačetu ne bi mogao ni da brine. Ali ipak, otišao je po kutiju u onu prodavnicu u koju sam i ja išla i onda čekao neodgovornu ženu koja mu je rekla da će se pobrinuti da mačići budu udomljeni. Dva sata. Na zimi. Naravno, žena se nije ni pojavila. Ali, ona žena koja me je videla da čučim se vratila i ponela belo mače sa sobom. Ostala su nam još tri mačeta za udomljavanje. Dok se dečko smrzavao, ja sam na internetu radila sve što je u mojoj moći. I uspela sam. Te večeri zbrinuta su dva crna mačeta, a ovo šareno sledećeg dana.

Šta se to sa macama desilo? Dečko ih je poneo kući, gde su neprekidno maukali. Sledećeg dana manje crno mače poslao je drugarici A. u Beograd – kolima, preko zajedničkih drugova. Šareno mače dao je devojci iz našeg grada, N., na autobuskoj stanici, tik pre no što je krenuo u Beograd i krupnije crno mače dao E., devojci koja ga je pazila dok se ne nađe nok ko će ga usvojiti. Akcija je bila gotova i mogli smo da odahnemo. Ali, nismo. Nastavili smo da razmišljamo o mačićima i gledamo njihove slike. Evo kako je za ovih mesec dana njihov život izgledao.

A, hvala za fotografije

Prvo mače koje je napustilo zajedničku kutiju dobilo je ime Severus (verni fanovi HP serijala shvatiće zašto). Još uvek je kod nje. Mače se izvuklo – povećana je doza hrane koju dobija, naučilo je da se popne skroz uz nogu do krila i voli da se mazi. Prva slika (na ljubičastim pločicama) nastala je kada je Severus tek došao kod A., a poslednja pre par dana. Vidi se da lepo napreduje. Još jedna stvar – A. je oduvek želela mače. Uživa sa njim iako joj je dečko rekao da mora da bira – ili Severus ili dečko. Ona se nada da će se on umilostiviti, ali će verovatno dati mače nekome kada još malo poraste.

Šareno mače je dobilo ime Muki. Kada sam listala N. profil na facebook-u videla sam da je pre par dana napisala da želi malo mače, i pitala da li neko zna nekog od koga bi mogla da ga dobije. Kao u A. slučaju. Još sam bila srećnija što spašavam mačiće i usput se ostvaruju njihove želje. Sve je bilo u redu, a onda jednog dana, pre nedelju dana, mače je uginulo. Počelo je da odbija hranu, zaspalo i nije se probudilo. To je bilo mače koje sam želela za sebe, ili barem da bude kod dečka. Ali, tešim se mišlju da je moglo da bude mnogo, mnogo gore – da uginu svi.

E, hvala za fotografije

Poslednje i najveće mače je u nedelju udomljeno. E. ga je čuvala tri nedelje, dok nije počelo samo da jede, a onda je nedelju dana bilo kod njene tetke. E. je iz Društva za zaštitu ljubimaca Zrenjanina, pa je imala cuclu kojom ga je hranila i znala je šta da radi. Mače je maukalo kao sumanuto, i mazilo se, a sada trči i voli da grize. E. nam je obećala da će nam poslati slike iz njegovog novog doma, i to će biti to – nećemo više ni videti njegove slike ni znati kako njegovo odrastanje ide.

Sada zvučim kao mama kvočka. Vezala sam se za mačiće koje sam videla na pola sata. Ali verujem da bi tako i drugi postupili. Par dana posle ove moje akcije spasavanja, odigralo se legendarno gostovanje Sergeja Trifunovića, za koje su verovatno već svi čuli. Sećam se, razmišljala sam – ako se ja ovako dobro osećam zbog četiri preživela mačeta, kako se tek on oseća zbog svog prikupljenog novca za operaciju one devojčice? Osećaj koji vas preplavi kada učinite nešto dobro, aktivirate još drugih ljudi, i poznatih i nepoznatih, a da pritom nemate nikakvu korist za sebe neopisiv je. To je najlepši osećaj na svetu.

Advertisements

One thought on “Mačići za udomljavanje

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s